BEOGRAD - Iako doneta pre nekoliko meseci, odluka da se u pasošima u rubrici državljanstvo "srpsko" zameni sa "Republike Srbije" predmet je polemike.
Odbor za standardizaciju srpskog jezika smatra da odluka ne daje mogućnost izbora i da je vrlo loša sa jezičkog i nacionalnog stanovišta. Zaštitnik građana odgovara da je u skladu sa Zakonom o državljanstvu.
Građani Republike Srbije imaju državljanstvo Republike Srbije. To što piše u prvom članu zakona i bukvalno od 1. oktobra mora da piše u pasošu. Izmena je nastala na zahtev Stranke za Sandžak.
"Stavljanje prideva 'srpsko' znači da se stavlja nacionalna odrednica, nacionalno obeležje, što nije u skladu ni sa Ustavom ni sa zakonom. Svi manjinski narodi, odnosno, nesrpski narodi podvode se pod odrednicu 'srpsko'", navodi Fevzija Murić iz Stranke za Sandžak.
U konkretnom slučaju, pridev nema nacionalnu vrednost, samim tim nikoga ne treba da vređa – u nedavnom saopštenju upozorili su iz institucije čiji je zadatak negovanje srpskog jezika. Pozivajući se na rečnik objašnjavaju zašto uz državljanstvo treba da ide prisvojni pridev, a ne prisvojni genitiv.
"U svim rečnicima srpskog jezika, pridev srpski ima dva potpuno ravnopravna značenja - jedno koje se odnosi na Srbe i koji pripada Srbima i drugo - koji se odnosi na Srbiju. I ako se u pasošu govori o državljanstvu, jasno je da se onda govori o onome ko živi u Srbiji", navodi dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika.
Državnim organima zameraju to što prethodno nisu konsultovali filološke institucije. Mišljenje su poslali predsedniku, premijerki, ministrima spoljnih i unutrašnjih poslova i zaštitniku građana, po čijoj preporuci je i izmenjena stavka.
"Zakon ne treba da tumače lingvisti nego pravnici, dok god u zakonu, u članu 1 i u ostalim članovima koji definiše pojam državljanstva kaže - da građani Republike Srbije imaju državljanstvo Republike Srbije, mi nemamo mogućnost drugačijeg naziva ili tumačenja", navodi zaštitnik građana Zoran Pašalić.
Predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika ističe da je zakon i ranije bio isti. "Pa, to je sada bežanje. Otkuda do sada da piše državljanstvo srpsko, isti je taj zakon bio. Valjda i u Francuskoj piše nekakav zakon, ali piše državljanstvo - francusko ili slovenačko, hrvatsko", navodi Tanasić.
Ombudsman ponovo vraća na Zakon. Dok je na snazi, kaže – odluka ostaje.
"Ako postoji inicijativa da se izmeni, pa da se jednog dana kaže - da građani
Srbije imaju srpsko državljanstvo, onda se to mora uneti u zakonske promene i onda se, naravno, primenjuje takva odredba", navodi Pašalić.
Inicijative nema, ali u Odboru su kategorični - sistemskim, višegodišnjim brisanjem prideva srpski gde god bi mogao da asocira na pripadnost Srbima vrši se nasilje nad srpskim jezikom.
(Kurir.rs/RTS/Foto: Kurir)
