Važnost transplantacije organa se najkonkretnije može definisati brojkama: jedna preminula osoba može spasti četiri života!
Osoba koja je doživela moždanu smrt, ukoliko je donor, može pokloniti srce, bubrege, jetru, pankreas i na taj način produžiti više života.
Statistika još kaže i da su tokom života mnogo veće šanse da nam zatreba organ nego da budemo davalac.
Saglasnost svih Ipak, ovo mnogima u Srbiji nije dovoljan motiv da shvate važnost donorstva, a Predlog zakona o transplantaciji, koji predviđa da smo svi potencijalni donori organa ukoliko se ne izjasnimo suprotno, izaziva rasprave u društvu. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar objasnio je da se transplantacija organa preminulog neće raditi ukoliko se svi članovi porodice ne saglase s tim. - Od prvog dana kada zaživi zakon, praviće se spisak ljudi koji se dostavlja ustanovama koje rade transplantaciju. Onaj ko neće da bude donor posle smrti, dovoljno je da na običnom papiru napiše da nije saglasan. Ipak, ukoliko se bliža rodbina ne slaže s donacijom, od transplantacije organa nema ništa. Ako postoji i jedno "ne", ne postoji ni mogućnost i ne ide se na donorstvo - rekao je Lončar.
Burno među poslanicima Ova tema je kulminirala u Skupštini kada je šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović dao svoj argument za usvajanje ovog zakona: - Čovek kada umre, tog momenta više nije vlasnik bilo čega, pa nije vlasnik ni svojih organa - rekao je on. Zbog ove izjave Martinović je na društvenim mrežama zaradio brojne kritike. - Prema telu preminulog se još od starih Egipćana gaji poseban kult. Da ne pominjem običaje u Srbiji. Niko dosad nije tako oskrnavio taj kult kao gospodin Martinović - napisao je narodni poslanik Janko Veselinović.
Profesor Milovan Bojić "Dedinje" spremno za transplantaciju Profesor dr Milovan Bojić, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", kaže za Kurir da je regulisanje pitanja transplantacije vrlo važno, ali ističe i da pacijenti s Instituta "Dedinje" treba da se nalaze na jedinstvenoj listi Uprave za biomedicinu za primaoce organa, što sada nije slučaj. - Transplantacija je stručna terapijska disciplina koja je sastavni deo lečenja i više nije neka posebna vest. Posebno ako znamo da smo davne 1995. na "Dedinju" radili transplantaciju srca kada u bolnicama nije bilo ni sapuna! Napori koje sada ulaže zdravstveni sektor su evidentni, približavanje Eurotransplantu je izuzetno važno, ali potrebno je definisati i druge transplantacione centre, a ne da Klinički centar Srbije bude jedini - kaže profesor Bojić.
Efikasna kampanja Povećan broj donora Od ovog zakona se dosta očekuje, a povećan broj donora i transplantacija u ovoj godini pokazuje da je kampanja imala dobre efekte, kaže za Kurir profesor dr Miljko Ristić, koordinator za transplantaciju srca i razvoj kardiohirurgije. - Prošle godine je bilo 40 donora, od toga samo sedam za srce. A za polovinu 2018. već je urađeno osam transplantacija srca. Ako se tako nastavi, imaćemo do kraja 16 transplantacija. Prošle godine je bilo ukupno 17 transplantacija jetre, a ove godine, dosad je urađeno više od deset - kaže profesor Ristić.
BROJ 150.000 ljudi zaveštalo je svoje organe
800 pacijenta je na listi čekanja za transplantaciju
Srce Kada se od osobe koja je doživela moždanu smrt uzima srce, ključno je intervenciju vađenja uraditi što pre. U roku od četiri do šest sati srce treba ugraditi drugoj osobi.
Bubreg U Srbiji ima najviše pacijenata koji čekaju transplantaciju bubrega, njih 700. Bubreg može da čeka oko 12 sati nakon vađenja.
Jetra Kada se radi transplantacija jetre, potrebno je da se u roku od deset sati izvadi organ od osobe koja je doživela moždanu smrt i donira drugoj.
Pankreas Ovaj organ može da izdrži oko osam sati nakon smrti jedne osobe i ugradnje u drugu. Transplantacija pankreasa se ne radi u Srbiji.
Kurir.rs/Silvija Slamnig
