icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

ŠTA JE SA SRPSKIM BLAGOM RASUTIM PO SVETU? Propustili smo priliku da vratimo orden Miloša Velikog
Foto: Dragan Kadić, Arhiva

Dejan Ristić istoričar i nekadašnji upravnik Narodne biblioteke

ŠTA JE SA SRPSKIM BLAGOM RASUTIM PO SVETU? Propustili smo priliku da vratimo orden Miloša Velikog

Društvo

Blago Srbija je u prethodnom periodu propustila jedinstvene prilike da u domovinu vrati izuzetno dragocene primerke sopstvenog kulturnog nasleđa, kao što je lični primerak ordena Miloša Velikog koji je pripadao kralju Aleksandru Obrenoviću, podseća Dejan Ristić

Izjavu predsednika Aleksandra Vučića o osnivanju namenskog fonda istoričar i nekadašnji upravnik Narodne biblioteke Srbije Dejan Ristić doživljava kao način da se unapredi odnos prema kulturi, ali i kao pokazatelj prepoznavanja ozbiljne krize u kojoj se nalazi kultura u našoj zemlji.

 

 

foto: Arhiva

 

- Pitanje povraćaja kulturnih dobara u zemlju treba posmatrati sa dva aspekta. Najpre, trebalo bi se fokusirati na ona kulturna dobra koja su otuđena u razdobljima okupacija, odnosno ratnih sukoba. Da bi se na taj način otuđena kulturna dobra vratila u zemlju, nisu potrebna finansijska sredstva - kaže Ristić. Neophodno je, dodaje on, da Ministarstvo kulture, posredstvom Ministarstva spoljnih poslova, pokrene pravnu proceduru za njihov trajni povraćaj u Srbiju.

- Ono što brine jeste činjenica da Ministarstvo kulture to čini veoma retko, uz ogromne vremenske pauze i bez bilo kakvog smislenog plana.

 

Srpski rukopisi u Pragu
STUDENIČKI TIPIK I ŽITIJE SVETOG SIMEONA

 

U Narodnom muzeju u Pragu čuva se oko 80 srpskih dela iz zbirke Pavela Jozefa Šafarika. Najvrednija su dela Svetog Save, a u Srbiji gotovo da ih nema sačuvanih. U Pragu se čuvaju Studenički tipik i Žitije Svetog Simeona.

 

foto: Arhiva

Teško da će ova dela ikad biti na aukciji, ali bi bilo dobro da se vrate u domovinu.


Veliki je broj srpskih rukopisa koji su pohranjeni u depoima evropskih i američkih muzeja, arhiva i biblioteka.


Najčešće se reaguje ad hok. S druge strane, kada se radi o kulturnoj baštini koja je na zakonit način izašla iz Srbije, ili je nastala van njenih granica, procedura je odavno uspostavljena, ali je ona odavno i otežana ili potpuno blokirana usled toga što nacionalne ustanove kulture ne raspolažu sredstvima za kupovinu kulturnih dobara. Stoga smatram da nije potrebno osnivati poseban fond, već da je najcelishodnije rešenje ono koje bi dovelo do toga da se već u budžetu za 2019. godinu Ministarstvu kulture opredeli određeni iznos sredstava koja bi ono delom moglo da doznači nacionalnim ustanovama kulture, a delom bi ih koristilo za samostalno intervenisanje prilikom kupovine kulturnih dobara u inostranstvu - navodi Ristić.

- To zabrinjava. Takođe, zabrinjava i to što u Ministarstvu kulture ne postoji jedinstvena, centralizovana baza s podacima o našoj kulturnoj baštini, niti postoji odgovarajuća organizaciona jedinica unutar tog ministarstva koja bi se time bavila - zaključuje Ristić.

 

foto: Shutterstock

Odneto 70 vagona građe

ARHIVA SRBIJE OD 1903. DO 1915. U BEČU

 

Najznačajnije što Srbija ima u svetu nisu umetnička dela, već bibliotečka i arhivska građa. U Beču se čuva 70 vagona zapisnika ukradenih 1915. iz Arhiva Srbije, a nikad nisu vraćeni. Austrijanci su odneli, između ostalog, zapisnike sa svih sednica vlada od dolaska na vlast kralja Petra I Karađorđevića kako bi dokazali učešće države u ubistvu austrougarskog prestolonaslednika Ferdinanda u Sarajevu. Srbija to kulturno-istorijsko nasleđe nikad nije ni tražila nazad.

 

Arheologija

GODIŠNJE SE IZ SRBIJE UKRADE ĆUPOVA I NOVČIĆA U VREDNOSTI OD 10 MILIONA EVRA


Arheološko blago iz Srbije se na godišnjem nivou ilegalnim kanalima proda u inostranstvu za više od 10 miliona evra, okvirne su procene Interpola.


To je treća kriminalna delatnost, posle trgovine drogom i oružjem, a naša zemlja je oduvek bila raj za snabdevanje crnog tržišta Evrope.

 

foto: Shutterstock

Arheolog dr Miomir Korać kaže za Kurir da treba posebno obratiti pažnju na vredne arheološke eksponate koji su odavde nestali pljačkom i koji bi, ukoliko bi se vratili, bili dragoceni za našu kulturnu baštinu.

- Kada lokalni i nacionalni muzeji nisu mogli da kupe vredne arheološke eksponate iz privatnog vlasništva, oni su najčešće odlazili u svet. Arheološko blago uglavnom odlazi na tržište Beča, Minhena i Londona. Jedan od najdrastičnijih primera takve vrste je takozvana rimska vojnička diploma, koju čine dve bronzane pločice s natpisom na sve četiri stranice, dragocen arheološki dokument pronađen na teritoriji Srbije. Jedan odlomak diplome je nađen i nalazi se u muzeju u Nišu, a drugi odlomak je prodat muzeju u Minhenu - kaže Korać.

 

Kao loše primere on navodi to što je Srbija u prethodnom periodu propustila jedinstvene prilike da u domovinu vrati izuzetno dragocene primerke sopstvenog kulturnog nasleđa, kao što je lični primerak ordena Miloša Velikog koji je pripadao kralju Aleksandru Obrenoviću.

 

 

foto: Selman Trtovac

Reagovanje Zoran Erić, glavni kustos MSU

JAVNE NABAVKE KOČE KUPOVINU UMETNINA

 

Glavni kustos Muzeja savremene umetnosti Zoran Erić kaže za Kurir da bi trebalo da se napravi ozbiljna strategija kako bi ideja o fondu funkcionisala i u praksi.

- Najvažnije je da se inicijativa uskladi s načinom na koji državne institucije otkupljuju umetnička dela, a to su javne nabavke, koje stvaraju zakonske prepreke da bi se, recimo, neka od institucija kao što je MSU pojavila na aukciji u inostranstvu. To je praktično nemoguće s današnjim načinom otkupa umetničkih dela - kaže on.


Javne nabavke ne samo da su izuzetno komplikovane nego su i apsurdne kada su u pitanju umetnička dela koja su unikatna, dodaje, jer se ona otkupljuju kao bilo koja druga roba i materijal na tenderima:

- Kad bi država oformila takav fond i obezbedila mehanizme da se on koristi na mnogo brži način od sadašnjih procedura otkupa, mogli bismo da u inostranstvu nabavimo mnoga dela od izuzetnog kulturnog značaja za muzeje u Srbiji. Mogu da navedem samo jedan primer. Na aukciji u Parizu pre nekoliko godina našla se izuzetna slika velikog formata Miodraga Dade Đurića iz 1962, kakvu MSU ne poseduje u svojoj kolekciji. Cena dela je dostigla 100.000 evra, ali zbog limitiranog budžeta i nemogućnosti da Muzej, ali ni Ministarstvo kulture i informisanja učestvuje u aukciji, nismo mogli da otkupimo tu sliku. Zato mislim da je ova inicijativa izuzetno dobra jer može da pomogne u takvim situacijama, da, kad je nešto hitno, država preko posebnog fonda u saradnji s institucijama kulture može da reaguje na vreme.

 

(Kurir / E.K. Foto: Dragan Kadić, Shutterstock, Arhiva, Selman Trtovac)

 

 

 

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.