Da ova priča nema svedoke, teško da bi u nju bilo ko poverovao... Tek, ona počinje 1995. godine, kada su Dragiši Milivojeviću, danas 67-godišnjaku, lekari otkrili rak grla i dali mu svega tri meseca života.
Drakče Konjar, kako ga znaju u rodnom Jovanovcu, selu nadomak Kragujevca, ali i šire, otišao je i do Beograda, do Urgentnog centra, da vidi ima li mu spasa.
- Tamo mi je naš lekar odavde, majka mu je bila profesorka u Gimnaziji, rekao: "Mogu da te spasem, ali moram sve da izvadim, i grlo i glasne žice" - priča nam pomoću aparata Drakče Konjar, ponosan na svoj nadimak, više li nego na kršteno ime.
Sa tim nadimkom posle povratka iz Urgentnog centra dospeo je u sve kafanske, boemske, besmrtne legende...
- Odvajkada smo se skupljali u "Biblioteci kod Milutina", gde god se nalazila. Pozvao sam drugare, bilo je njih oko dvadeset petoro, sedeli smo, pričali koja me muka zadesila. Ne znam, teralo me nešto da napravim taj ručak, pa eto, ako se nešto dogodi, da me pamte i po tome. Nisam znao tada da ću da se izvučem. Pokojni vlasnik Milutin Rašković bio je legenda, šeret, i ko kod da je došao, pitao ga je: "Šta radi ovo Drakče Konjar? Šta slavi?" Vrteo je glavom i odgovarao: "Ćuti, pravi svoju sahranu." I tako ja napravim "sahranu" - priča nam čovek koji će, ispostaviće se, pobediti rak.
Štaviše, nadživeo je bezmalo svih dvadeset petoro ljudi koji su prisustvovali te 1995. godine njegovoj "sahrani" i pomenutom ručku. Umro je čak i doktor koji mu je dijagnostikovao rak grla i dao mu tri meseca života, iako je 15 godina bio mlađi od njega!
- Sve ih je sahranio, jedino sam ja pretekao s tog ručka i žena koja nas je služila. Ali tada sam slučajno bio tu, nismo se ni poznavali - u polušali, ali i u čudnom osećaju sujeverja priča svedok događaja Aleksandar Šarčević, zvani Aca Kamenorezac, iz Botunja.
Tog avgustovskog dana 1995. godine upoznao je Drakčeta.
- Od tog ispraćaja, sahrane, šta li je bilo, prošle su tačno 23 godine. I mene bi sahranio da sam ga tada poznavao - nasmeja se Aca: - Ima on da pije rakiju još dvadeset godina!
Nije se predao Pio pivo i kozje mleko
Drakče Konjar pio je sve ove godine samo pivo i kozje mleko. Vodu ne pije. Ubeđen je da ga je to spaslo smrti. Punih devet godina posle operacije nije pio rakiju, ali sada je ne zaobilazi.
- Nisam se predavao. Čim sam se operisao, i dalje sam se učestvovao na trkama sa konjima. Vozim zaprege. I dan-danas. I potkivam konje. U životu, ako se predaš, gotov si - kaže ovaj neobični sagovornik.
BROJKE 67 godina ima Drakče Konjar, kako zovu Dragišu Milivojevića 23 godine navršilo se od njegovog oproštajnog ručka
Govori iz trbuha
Pošto su mu iz grla "sve izvadili" zbog raka, Drakče je naučio da govori iz trbuha. Godinu dana je izbegavao operaciju jer nije mogao da ostavi cigarete.
Kurir.rs/Dragomir Ilić
