SPECIJAL KURIRA - ODLIV MOZGOVA SUMORNO Bolnice i domovi zdravlja bez osoblja: Neće imati ko da nas leči i uči studente
Društvo -
Zbog odlaska između 800 i 900 lekara i do 1.000 medicinskih sestara godišnje iz Srbije u Zapadnu Evropu Srbija bi mogla da doživi „bugarski scenario“ i da zatvara delove zdravstvenih ustanova jer u njima neće imati ko da radi
Zbog masovnog odlaska lekara iz zdravstvenih ustanova iz Srbije u inostranstvo, ne samo da, po najgorem scenariju, građane Srbije neće imati ko da leči već neće imati ko ni da edukuje studente medicine, pošto su većina vrhunskih stručnjaka istovremeno i profesori na medicinskim fakultetima.
Nedosupno građanima
Osim odlaska u inostranstvo dodatni problem je, kako tvrdi Živorad Mrkić, predsednik Novog sindikata zdravstva, prelazak lekara u privatne zdravstvene ustanove, jer su njihove usluge zbog visokih cena nedostupne većini građana Srbije.
- Potpuno je svejedno da li je neki vrhunski stručnjak supspecijalista otišao u neku od naših privatnih zdravstvenih ustanova ili na Novi Zeland jer su cene krupnih medicinskih operacija i intervencija u privatnim zdravstvenim ustanovama takve da ogromna većina građana Srbije ne može da ih plati. Zbog te nove pojave da sve više stručnjaka daje otkaz na klinikama i na fakultetu i odlazi da radi u inostranstvo ili u privatne zdravstvene ustanove ne samo što neće imati ko da leči pacijente već neće imati ko ni da edukuje studente medicine - ističe Mrkić.
foto: Shutterstock
Usporiti egzodus
On dodaje da godišnje između 800 i 900 lekara traži od Lekarske komore pismo o dobroj praksi, što je neophodna komorska preporuka da bi mogli da zasnuju radni odnos u inostranstvu, ali ističe da je trenutno intenzivniji odliv medicinskih sestara.
- Odliv medicinskih sestara iz javnog zdravstvenog sistema iznosi između 850 i 1.000 godišnje u toku 2016. i 2017. Plašim se da ne doživimo „bugarski scenario“ i da se pojedini delovi zdravstvenih ustanova ne zatvore jer u njima neće imati ko da radi zbog odliva kadrova u EU. Prema nekim saznanjima, Nemačkoj nedostaje 25.000 do 30.000 medicinskih sestara i negovatelja bolesnika. Nemačke agencije po bolnicama u Srbiji vrbuju najbolje osoblje. Ako nam odu iskusni medicinari, neće imati ko da radi jer su oni iskustvo sticali godinama i ne možete nekoga obučiti za tri meseca - kaže Mrkić i dodaje da se ovaj egzodus može usporiti povećanjem zarada najmanje 10 odsto, rešenjem stambenog pitanja po istom principu kao za vojsku i policiju i zapošljavanjem i kadrovskim jačanjem zdravstvenih ustanova.
foto: Kurir
IZBOR KAKO BRŽE DO POSLA
Mladi biraju školu s kojom će lakše otići iz zemlje
Ako za godinu izgubimo jedan grad jer u inostranstvo ode i 30.000 ljudi, onda se vidi kolike su razmere odliva mozgova.
Odliv mozgova doveo je i do novog trenda pri izboru zanimanja prilikom upisa u srednje škole u Srbiji, pošto se mladi, za razliku od ranijih godina, kada su upisivali gimnazije radi daljeg školovanja, sada sve više odlučuju za stručne škole koje će im omogućiti da što pre dođu do posla.
Najveće interesovanje je za zanimanja medicinske, ugostiteljske i IT struke jer računaju da će s tom diplomom najlakše moći da nađu posao u inostranstvu.
- Deca se opredeljuju za srednje stručne škole koje omogućavaju zaposlenje u Evropi, a to su medicinske škole - na prvom mestu medicinske sestre, farmaceutski i fizijatrijski tehničar. Medicinske sestre su tražene u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj, farmaceutski tehničari u Norveškoj, dok za fizijatrijskim tehničarima vape skandinavske zemlje Danska, Švedska i Norveška. Na drugom mestu su ugostiteljstvo i turizam, naročito kuvari i konobari, koji su izuzetno traženi u Evropi, naročito u Austriji i Švajcarskoj u zimskom periodu.
foto: Shutterstock
Deca se opredeljuju za stručne škole i zato što roditelji nisu u mogućnosti da ih školuju, pa idu u Nemačku i tamo uz rad upisuju strukovne studije - objašnjava Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola i dodaje da, što se tiče IT struke, tu je potražnja prvenstveno za inženjerima koje zemlje Zapadne Evrope prosto gutaju.
On dodaje da je odliv mozgova toliko zabrinjavajući da vlast mora da stavi prst na čelo i vidi kuda to vodi.
- Ako za godinu izgubimo jedan grad jer u inostranstvo ode i 30.000 ljudi, onda se vidi kolike su razmere odliva mozgova. Moramo da poboljšamo standard ljudi koji rade u zdravstvu, ugostiteljstvu i IT sektoru kako bismo ih zadržali u zemlji. Novac i perspektiva usavršavanja su jedini način za to - naglašava Antić.
KOJI LEKARI NAJVIŠE ODLAZE U INOSTRANSTVO:
- anesteziolozi
- radiolozi
- hirurzi
- interventni kardiolozi
- neuroradiolozi
KOJE MEDICINSKE SESTRE NAJVIŠE ODLAZE:
- sa intenzivne nege
- iz koronarnih jedinica
- metaboličkih jedinica
- operacionih sala
- respiratornih centara
foto: Shutterstock
SMEROVI KOJE MLADI NAJČEŠĆE UPISUJU:
- medicinska sestra
- medicinski tehničar
- zubni tehničar
- farmaceutski tehničar
- elektrotehnička škola (IT i administratori računarskih mreža)
