Dobitnik ste 150.000 dinara u našoj nagradnoj igri, molimo vas da slikate vašu ličnu kartu i da nam pošaljete fotografiju kako bismo vam poslali vaučer, samo je jedan od primera poruka kojima prevaranti pokušavaju da vam ukradu lične podatke i naprave pakao od života.
Ostavljanje ličnih podataka poput broja lične karte, matičnog broja, broja tekućeg računa ili PIN, korisničkog imena i lozinke građane pretvara u potencijalne žrtve koje mogu ostati bez vlastitog identiteta.
Dragan Varagić, koordinator specijalističkih strukovnih studija iz e-poslovanja, kaže da primera krađe identiteta ima puno, a u osnovi njihove uspešnosti je naivnost građana. - Prvi je takozvani fišing ili pecanje, jer ljudi u osnovi veruju da će dobiti pare ni za šta. Upotreba mozga je poželjna. Kad bi ljudi sebi postavili pitanja ko su ti ljudi, zašto bih ja dobio bilo šta i koliko je to realno, onda ne bi došli u situaciju da budu prevareni i da im neko ukrade identitet. To je osnova cele priče. Što je najgore, ljudi poveruju, a to nešto što se od njih traži da urade da bi dobili pare - to je prevara. Druga činjenica je da više od 90 odsto ljudi koji koriste internet uopšte ne razumeju šta je on. Ceo štos je u tome da ljudi nemaju dovoljno iskustva. Kad dobijete fajl, ne otvarajte ga ako ne znate šta je. Postoje fajlovi koji se šalju radi krađe identiteta. Isto je s porukama - objašnjava Varagić.
On dodaje da je istraživanje kompanije CISCO nedavno pokazalo da je 94 odsto poruka dobijenih imejlom spam - neželjena pošta koja predstavlja prevaru. - Treba biti oprezan. Ljudi ne treba da budu naivni i veruju u ono što nije logično - kaže Varagić.
VRSTE KRAĐE IDENTITETA:
1. Spoofing (Prevara s lažnom veb-stranicom) - Kreiranje lažne veb-stranice ili adrese elektronske pošte - Korisnik se prijavljuje s korisničkim imenom i lozinkom, koji tako dolaze u ruke kriminalaca - Kriminalci te podatke zloupotrebljavaju za pristup stvarnoj veb-lokaciji - Najopasnija posledica ove krađe je za korisnike usluga e-bankarstva, kojima se krade novac s računa
2. Fishing (Pecanje) - Uglavnom počinju imejl porukom - U porukama se vlasnik imejla upozorava da ima problem s računom koji se hitno mora rešiti - Zamole vlasnika da im pošalje podatke (korisničko ime, broj računa i lozinku) kako bi rešili problem - Ponekad stave link na stranicu koja izgleda skoro isto kao stranica banke preko koje potrošač posluje, ima tekući ili žiro račun i vrši e-plaćanje i zamole da se uloguje sa svojim podacima - Ako korisnik posluša, njegovi podaci dospevaju u ruke prevaranta, koji posle s tog naloga redovno kupuje robu ili podiže novac i ulazi u prekoračenja - Posledice su katastrofalne
3. Skimming (Krađa identiteta vlasnika kartice) - U bankomat se ugradi lažni čitač, koji kopira podatke s magnetnog zapisa kartice - Ugradi se i mini video-kamera koja snima ukucavanje PIN - Osim novca s računa, kradu se i vaši lični podaci - Ukradeni podaci služe za kompjutersku identifikaciju korisnika u oblasti kartičnog poslovanja
4. Hitan telefonski poziv - Prevarant se predstavlja kao predstavnik vaše banke - Kaže vam da ste potrošili ogroman novac s kartice, da ste dužni određeni iznos koji je nenormalno visok - Traže vam podatke da bi navodno sprečili dalje zloupotrebe vašeg računa
5. Obaveštanje o dobijenoj nagradi - Korisnik dobija imejl, najčešće na engleskom jeziku, u kojem ga obaveštavaju da je ušao u uži izbor za dobijanje džekpot nagrade u velikom iznosu (npr. 500.000 funti) - Poruke "navlakuše" nekad stižu iz Nigerije s teško proverljivim podacima. Mole vas za pomoć tražeći vaš broj žiro računa, naziv banke, IBAN i SWIFT kod kako bi vam na račun prebacili desetine miliona dolara pre nego što pobegnu iz svoje zemlje zbog loše političke situacije6. Krađa identiteta na društvenim mrežama - Ljudi naprave lažni profil koristeći vaše fotografije bez dozvole - Taj profil koriste da s njega nekome prete ili ga ucenjuju
Saveti Kako se zaštititi od krađe identiteta
- Vodite računa o ličnim dokumentima, pazite gde ih ostavljate - Ne dajte vaše lične podatke nikome van državnih ustanova i ovlašćenih banaka - Ne bacajte dokumenta s vašim informacijama u smeće - Proveravajte bankovno stanje redovno - Ne otvarajte raznorazne reklame na veb-sajtovima - Pazite koje imejl poruke otvarate - Ne ulazite na nepouzdate sajtove - Svaki gubitak ličnih dokumenata odmah treba prijaviti nadležnim službama - Uz kreditne kartice, kartice žiro ili tekućeg računa ne držati brojeve PIN-ova - Prilikom podizanja novca na bankomatima pridržavati se bezbednosnih uputstava na bankomatu - Zbog svakog odstupanja od stanja na računu obratite se banci - Gubitak kreditne kartice, kartice žiro ili tekućeg računa odmah prijavite banci i zatražite blokadu računa - Ne ostavljajte izveštaje u bankomatu ili u korpi za otpatke
Kurir.rs/Slavica Tomčić
Foto:Shuterstock
