icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

AKO PROPADNE SRBIJA, NEKA PROPADNEM I JA! Pupin je založio sve da bi Srbija mogla da se brani
Foto: Profimedia, Ilustracija, Privatna Arhiva

GENIJE I ZAŠTITNIK

AKO PROPADNE SRBIJA, NEKA PROPADNEM I JA! Pupin je založio sve da bi Srbija mogla da se brani

Društvo

Srpsko-američke veze Mihajlo Idvorski Pupin založio je lično bogatstvo da bi američki bankari u jeku Velikog rata dali Kraljevini Srbiji ratni kredit za nabavku oružja

Ovu rečenicu Mihajlo Idvorski Pupin izgovara pred američkim bankarima tokom Prvog svetskog rata. Nudi da se založi sve što on ima, kako bi Kraljevina Srbija dobila ratni kredit za nabavku oružja. „Da li je dovoljno?“, pita idvorski pastir, a poznati bankar i prijatelj mu govori: „Jeste, ali ti ćeš sigurno propasti.“


Na to stiže upravo taj odgovor: „Ako propadne Srbija, neka propadnem i ja.“

 

 

foto: Profimedia, Ilustracija, Privatna Arhiva


Sumnja i nerazumevanje


Kako smo došli u situaciju da danas, sto godina kasnije, objašnjavamo da se Dan Srbije u Americi zaista obeležio proglasom, srpskom zastavom na Beloj kući, slanjem i finansijske i moralne pomoći srpskom narodu? Pupinov lik izranja praćen sumnjom i mnogim pitanjima, bez razumevanja njegove uloge u najsjajnim trenucima srpsko-američkih veza.


Dokazi zaustavljaju disanje i donose dva pitanja - kako je ovo moguće i zašto u našim udžbenicima ne žive podaci da je Mihajlo Pupin drugovao sa američkim predsednikom Vilsonom, da je sedeo s generalima i admiralima vojske SAD. Sedeo i pomagao svom srpskom narodu?

 

foto: Profimedia, Ilustracija, Privatna Arhiva


Da je bio najveći zaštitnik koga je Srbija ikada imala u svetu!


Nekoliko godina posle Velikog rata Čikago dejli tribjun objavljuje: „Pupin kaže da je mobilizacija naučnika i istraživačkih ustanova širom države započela tek 1916, godinu dana pre nego što će Amerika ući u rat. Tada je osnovano Narodno istraživačko veće, čije sedište u Vašingtonu danas stoji rame uz rame s vojskom i mornaricom.“


Te 1916. osnovana je NAKA, prethodnica NASA, a naš Mihajlo Pupin bio je prvi među jednakima u njenom osnivačkom odboru. Sedi na prvoj fotografiji iz arhiva NASA u ministarstvu rata Amerike i ubrzo daje naučnu alatku pomoću koje SAD ulaze u rat 1917. Sve pažljivo prati američka štampa i vi vidite ne uticaj, već moć našeg neustrašivog pastira koji je zapisao da mu je uvek osnovni cilj bio da se bori za pravo, pravdu i slobodu srpskog naroda.

 

foto: Profimedia, Ilustracija, Privatna Arhiva


Rat za oslobođenje


Tu počinje priča o srpskoj zastavi nad Belom kućom. Daje američkoj vojsci sonar i način komunikacije među avionima u letu, oni njemu usmerenost na pomoć našem narodu. Pupinu je data i čast i obaveza da na prvim stranama štampanih medija kaže: „Amerika ulazi u rat.“ Pronašli smo način da detektujemo i uništimo nemačke podmornice.


Dosije koji čuva FBI otkriva kako je državni sekretar Amerike čuvao Pupina tokom Velikog rata. Čuvao od Bugarske, Nemačke, a najviše Austrougarske zbog Pupinovih agitacija, predavanja, slanja pomoći i rušenja neutralnsti SAD dok nije ušla u rat.


Uoči i tokom Mirovne konferencije u Parizu videlo se da je Prvi svetski rat, za srpsku delegaciju, bio rat za oslobođenje i ujedinjenje.
Pupin je, osetivši da Velika Britanija i SAD oklevaju sa pitanjem raspada Austrougarske, uputio kritiku, istakavši da je ovaj raspad neophodan i neminovan.


Nikola Pašić, šef srpske delegacije, prvi je izneo potrebu o Pupinovom dolasku u Pariz. Poziv mu je lično uputio 18. marta 1919, a podrška predsednika vlade Stojana Protića i pristanak ostalih tek su usledili. Već 28. marta Mihajlo Pupin krenuo je za Francusku.


Kakav je to polazak bio. Mihajlo Pupin je od SAD tražio pasoš za jedan dan. On je doktor, profesor, akademik, naučnik, predsednik više naučnih društava, a na zahtevu svoje ime piše ćirilicom - Mihajlo Idvorski Pupin, pored zanimanja stavlja zemljoradnik. Ne šali se, čvrsto uveren da od tačke porekla nema višeg mesta.

 

foto: Profimedia, Ilustracija, Privatna Arhiva


Sporna pitanja


Razgovori o mnogim spornim teritorijalnim pitanjima, posebno jadranskom, bili su veoma burni. Pupin se u razgovoru s Pašićem obavezao da će učiniti sve što može da pomogne. Odlično je znao članove američke delegacije, među kojima se ističe odnos sa profesorom Daglasom Džonsonom, kolegom s Univerziteta Kolumbija, koji je bio sekretar Njujorške akademije nauka dok je Pupin bio njen predsednik. To je čovek koji je bio američki ekspert za teritorijalna pitanja na Balkanu. Koliko je ovaj odnos bio značajan za Srbiju, govori i podatak da je profesor Džonson izabran za inostranog člana Srpske kraljevske akademije.


Postoji mnogo detalja i mudrih Pupinovih poteza tokom mesec dana borbe za važna nacionalna pitanja, ali se ističu dva memoranduma koja je napisao - memorandum o jadranskom pitanju i memorandum o srpsko-bugarskim graničnim pitanjima.


Američko razumevanje Pupinovih zahteva vezano je za Pupinov uticaj koji traje godinama unazad. Pristao je predsednik Vilson na većinu stavki iznesenih u memorandumima, doveo je do ispunjenja zahteva srpske delegacije. Potpisao je sve mape. Ovim naporima odlučena je sudbina gotovo cele jadranske obale, Banata, Baranje, Međimurja, čak i teritorija od Bleda do Triglava.


Pupin je boravio u Parizu do kraja maja 1919, kada je otputovao u Beograd. Za svoj rad i troškove boravka u Parizu nije hteo da uzme novac.


Poslušao je Pašića, a pisao Jovanu Cvijiću da strahuje, da može samo da se nada da će za srpski narod ovo biti dobre odluke.


Darovao sve narodu


Mudri Pupin piše u svojoj autobiografiji:

 

- Moje rodno mesto je Idvor, a ova činjenica kazuje vrlo malo jer se Idvor ne može naći ni na jednoj zemljopisnoj karti. To je malo selo koje se nalazi u blizini glavnog puta u Banatu, koji je tada pripadao Austrougarskoj, a sada je važan deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Ovu pokrajinu su na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine tražili Rumuni, ali je njihov zahtev bio uzaludan. Oni nisu mogli pobiti činjenicu da je stanovništvo Banata srpsko, naročito u onom kraju u kome se nalazi Idvor. Predsednik Vilson i g. Lansing poznavali su me lično i kada su od jugoslovenskih delegata doznali da sam rodom iz Banata, rumunski razlozi izgubili su mnogo od svoje ubedljivosti. U Idvoru nijedna nacija, osim srpske, nije nikada živela.
Banat je prvi ušao u sastav Kraljevine SHS. Pupinu su zamerali što je „okružen Srbima i Srbijancima“, kako stoji u izveštaju sa Krfa 1918, a on je poslušao želje Kraljevine Srbije, darujući sve što ima srpskom narodu.


 

Kurir / Autor Aleksandra Ninković Tašić

 

Foto: Profimedia, Privatna arhiva, Ilustracija

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.