Uzgred, g. Tesla je rekao da je njegov ujak, mitropolit Grčke crkve u Sarajevu, zaslužan za austrijsku aneksiju Bosne i Hercegovine 1908. godine - političku promenu veoma bolnu za Srbe.
G. Tesla osuđuje atentat, navodeći da duboko žali što je neodgovorni fanatik, jedan od njegovih sunarodnika, počinio takav zločin. On veruje da će se uzbuđenje uskoro slegnuti. U isto vreme, istakao je da je Srbija leglo ogorčenosti i da mržnja koju su iznedrili balkanski ratovi i dalje tinja, prevashodno jer su napori Srbije da dobije jadransku luku bili osujećeni stavom Austrougarske.
On je, takođe, naveo da je nadvojvoda Ferdinand bio svestan mržnje Srba i da je predložio liberalne reforme za Slovene, što je trebalo da mu osigura veću popularnost.
„Moj ujak“, dodao je, „bio je mitropolit u Sarajevu, gde je nadvojvoda ubijen. Ovu titulu poseduje mala grupa ljudi, koja u hijerarhiji dolazi odmah iza patrijarha Grčke crkve. On je u velikoj meri odgovoran za aneksiju Bosne i Hercegovine od strane Austrije, i zahvaljujući njegovoj veštini, kako se danas veruje, rat je sprečen u vreme kada Srbija nije imala vojsku vrednu pomena i kada su sve države Balkana mogle lako biti osvojene.
Prethodni atentati su pokazali, kao što se nadam da će i ovaj, da bacanje bombi i pucanje na pripadnike kraljevske porodice ne vodi direktno ka ratu. Oni stvaraju uzbuđenje koje veoma brzo zamire. Atentatori su zavedeni i neodgovorni mladi ljudi koji su delovali u uverenju da oni daju svoj život za veliku stvar. Ipak, situacija je veoma ozbiljna zbog tenzija u Srbiji, i rat je sada nezamisliv, što ne pretpostavlja razmere evropskog rata.
Godine 1908. Srbija je bila na ivici rata. Ljudi su se odlučno protivili aneksiji, ali jedna ili dve osobe visokog ranga u crkvi uvidele su da je ovo jedini način da se zemlja spase. U to vreme, Hrvati, koji su praktično isti narod, bili su za aneksiju jer su verovali da će na kraju Dalmacija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina biti ujedinjene pod formalnom vlašću Austrije, dok će u stvari biti nezavisne.“
Prof. Mihajlo Pupin sa Univerziteta Kolumbija, predsednik Srpske federacije u Americi i predsednik Srpsko-američkog obrazovnog saveza, poslao je Ivning postu sledeće pismo sa jučerašnjem datumom, kao odgovor na intervju Nikole Tesle koji je objavljen u sinoćnjem izdanju ovih novina. U pismu profesora Pupina navodi se:
„U vašem današnjem izdanju pojavio se intervju sa g. Teslom povodom tragične smrti austrijskog nadvojvode Ferdinanda. U ovom intervjuu g. Tesla je opisan kao native of Servia i citirano je njegovo duboko žaljenje što je neodgovorni fanatik, jedan od njegovih sunarodnika, počinio takav zločin. Zaključak je da je native of Servia ubio naslednika austrijskog trona. To, međutim, nije slučaj; Serb, rođen u ponosnoj Hercegovini, bio je taj koji je počinio ovaj nasilni čin. Servia and the Serbs of Servia, to jest Servians, stoje čistih ruku.
Njujork tajms, 29. jun 1914.
AUSTRIJA JE KRIVA, TVRDI PROF. PUPIN
Politika represije nad Srbima je, po njegovom mišljenju, uzrok atentata
„Austrijska politika represije nad srpskim narodom uzrok je ove nesreće“, izjavio je sinoć u univerzitetskom klubu Mihajlo I. Pupin, profesor na Univerzitetu Kolumbija. Profesor Pupin je iz Srbije. Ovaj krupni, tamnokosi čovek odvažnog pogleda tipičan je primerak svog naroda.
„Dva nedavna događaja najavila su katastrofu za svakoga ko je upoznat sa temperamentom srpskog naroda“, rekao je. „Prvi je bio štrajk učenika u državnim školama u Bosni i Hercegovini, a drugi, verovatno značajniji događaj, manevri austrijske vojske. Ceo srpski narod pati pod austrijskom represijom jer je politika te zemlje prema krajevima koje je anektirala protivzakonita i glupa. Stanovništvo Bosne i Hercegovine malo šta bi moglo isprovocirati toliko kao dolazak austrijskih trupa na njihovu teritoriju radi sprovođenja manevara duž granice sa Srbijom. Oni su Srbi, iz istog naroda kao i oni u Srbiji. Kada su videli da nadvojvoda okuplja trupe na način koji odgovara pripremama za rat - za koji svi smatraju da će pre ili kasnije buknuti kada Austrija pokuša da pripoji Srbiju - to je izazvalo strašnu ogorčenost.“
„Vest o jučerašnjoj tragediji nije me iznenadila. Ne kažem da odobravam atentat. Međutim, poznajući temperament naroda, to je delovalo neizbežno. Višegodišnja austrijska dominacija i represija i srpska težnja ka nezavisnosti doveli su narod do tačke ključanja. Jutros sam čitao o životu jednog Srbina, D. Obradovića, prvog čoveka koji je u srpski narod doneo uticaje moderne književnosti. Dok sam čitao priču o mukama koje je preživeo, o progonima i ocrnjivanju njegovog imena, uzbudio sam se i shvatio da, ako postoji jedna stvar koju nosim u kostima, to je mržnja prema Austriji.
Ovo navodim da bih vam pokazao koliko je sistematično bilo austrijsko višegeneracijsko ocrnjivanje Srba. U štampi i na svaki drugi način ona je pokušavala da ocrni njihovo ime. Danas, baš kao i pre sto godina, Austrija pokušava da sabotira bilo koji pokret koji bi mogao dovesti do potpune nacionalne nezavisnosti srpskog naroda. Zašto? Zbog pohlepe austrijske ekonomije. Njoj je potrebna luka na Jadranu kako bi mogla biti kraljica Egejskog mora. Grčko osvajanje Soluna bilo je za Austriju gorak zalogaj. Zbog toga sada širi klevete na račun Grka.“
Uveren sam da ovaj napad na nadvojvodu nije imao podsticaj iz srpske prestonice. U Beogradu i širom Srbije, svi inteligentni ljudi, a posebno studenti, znaju da bi odgovornost za jedan takav čin naudila njihovoj zemlji u očima celog sveta.“
Suđenja Srbima
Ovaj nasilni čin atentata ne bi trebalo da bude stavljen pred njihova vrata zamenom reči Serb i Servian, koja dovodi u zabludu. Serb je ime naroda i odnosi se na ljude koji žive u Bosni, Hercegovini, Dalmaciji, Hrvatskoj, Slavoniji, Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji itd. Naziv Servian, s druge strane, politički je naziv i pripada isključivo Srbima koji žive u Kraljevini Srbiji, kao što naziv Montenegrin (Crnogorac) pripada Srbima koji žive u Kraljevini Crnoj Gori. Na naslednika austrijskog trona pucao je Serb (Srbin) iz Hercegovine, austrijske provincije, to jest podanik austrijskog carstva.
Izgleda da je do zamene dve reči koja dovodi u zabludu možda došlo namerno kako bi se bacila senka sumnje na Kraljevinu Srbiju i na ljude koji su zaduženi za njenu sudbinu. Nedavne depeše iz Beča u kojima je reč Servian zamenjena u sedam od deset slučajeva za reč Serb i gde su takođe napravljeni nasilni pokušaji da se tragedija u Sarajevu poveže sa Beogradom i Srbijom svedoče o učestalosti ove tendencije. Ako Srbi iz Bosne i Hercegovine veruju u čin nasilja, neka oni za to budu odgovorni i neka pozivanjem na svoje lokalne prilike obezbede dokaze koji će, po njihovom mišljenju, opravdati njihov zločin.
Servians, to jest Serbs of Servia (Srbi iz Srbije), tokom protekle dve godine stavljeni su pred teška iskušenja i još uvek je sveže u sećanju svih da su podneli ta iskušenja sa izuzetnim strpljenjem i hrabrošću. Da bi se osvojila nepristupačna Albanija, uprkos silovitoj zimi, i da bi se zauzela albanska obala nakon neverovatnih teškoća i ogromnih žrtvi, bio je potreban izuzetan herojski duh srpskog vojnika seljaka. On se pokazao doraslim izazovu i zadivio je ceo civilizovan svet, ali on je to uradio jer ga je viševekovno ekonomsko ropstvo u Austriji nateralo da se okrene ka starom srpskom gradu Draču na jadranskoj obali kao kapiji koja vodi ka putu ekonomske slobode. Onda, iznenada, austrijske ratne trube oglasile su komandu da srpski vojnik mora da napusti jadransku obalu i da odustane od svog životnog sna.
Tužno povlačenje seljaka
Taj hrabri momak ubrzo je otkrio da je arogantna komanda Austrije želja Evrope i povinovao joj se bez roptanja. On priznaje sa hrišćanskom hrabrošću da su interesi Evrope važniji od njegovih dugo gajenih nada i aspiracija. Povlačenje Napoleonove armije iz Moskve radosna je svadbena povorka u poređenju sa tužnim maršom prilikom povlačenja srpskog seljaka iz Albanije. Njemu ne postoji paralela u celoj istoriji i predstavlja najveću moralnu pobedu koju je ikada neka vojska postigla. Ne dopustite da senka tamne sumnje, koju je proizvela pogrešna zamena reči Servian i Serb, poveže srpskog vojnika seljaka sa tragedijom iz Sarajeva. On, nesumnjivo, ima mnogo razloga da čezne za osvetom, ali ako ikad bude tražio osvetu, on će je dobiti otvorenim ratom, ne atentatom.
Dozvolite mi, takođe, da izrazim svoje iznenađenje povodom pozivanja g. Tesle na svog ujaka, bivšeg pravoslavnog mitropolita Sarajeva, kao glavnog odgovornog za austrijsku aneksiju Bosne i Hercegovine 1908. godine. Ceo svet danas razume da ova aneksija jeste i da će uvek biti smatrana od strane svakog Srbina za jednu od najvećih nacionalnih nesreća, i niko ovo nije više osećao od Srbina iz Bosne i Hercegovine, koji predstavlja najfiniji cvet srpskog naroda. Ako je ujak g. Tesle, bivši pravoslavni mitropolit Sarajeva, bio zaslužan za ovu užasnu nacionalnu nesreću, onda će on sigurno zauvek biti smatran za Benedikta Arnolda srpskog naroda. Zar g. Tesla ne vidi da on kompromituje bosansku pravoslavnu crkvu i da priprema još jednu tragediju za zlatni grad Sarajevo?
Iznenađujuća informacija g. Tesle o visokim dostojanstvenicima u pravoslavnoj crkvi i njihovoj vezi sa austrijskom aneksijom Bosne i Hercegovine mogla bi biti slatka muzika za uši austrijskih diplomata, ali gde to onda ostavlja uticaj Srpske pravoslavne crkve na Srbe iz Austrougarske?“
Iz štampe
PUPIN NA TEMU OSLOBOĐENJA
Američki Srbobran Njujork, mart 1913.
Ali nemoj, rođeni brate moj, zaboraviti da u novooslobođenim srpskim krajevima živi srpska sirotinja... Mi imamo narodnu odbranu u Beogradu kakve nema nigde na celom svetu. Ona je kadra i voljna da pruži snažnu srpsku ruku našoj iznemogloj braći u novooslobođenim krajevima, a snažna ruka narodne odbrane naša je ruka, to je ruka srpskog naroda. Srpski narod, to si ti, rođeni brate moj... U tvojoj srpskoj slavi i veselom uživanju ne zaboravi da otkineš nešto od usta i da preko narodne odbrane u Beogradu pošalješ Vidovdanski darak tvojoj sirotoj braći u novoj srpskoj carevini. Učini to, brate moj, i pokaži da si čelik Srbin, a Bog će ti stostruko nadoknaditi. A kud će ti veće i lepše nagrade od blagodarnosti tvoje sirote braće...
Autor Aleksandra Ninković Tašić
Foto: Profimedia, Printscreen
