Najnovije vesti

SRBIJA LEŽI NA 18.000 KLIZIŠTA: Opasnost od katastrofe velika, a samo dva čoveka rade katastar
Foto: Tatjana Stamenković

nema dovoljno zapsolenih

SRBIJA LEŽI NA 18.000 KLIZIŠTA: Opasnost od katastrofe velika, a samo dva čoveka rade katastar

Društvo

Trećina Srbije leži na klizištima, a u našoj zemlji je registrovano gotovo 18.000 što aktivnih što "uspavanih" klizišta kaže šef Odeljenja za geotehniku 

Prema njegovim rečima samo dva stručnjaka u državi zadužena su za popis i izradu katastra klizišta čiji je cilj da se utvrdi koja brda su potencijalno opasna i mogu da se pokrenu te ugroze živote ljudi i nanesu štetu objektima.  

Ilustracija
Ilustracijafoto: Tatjana Stamenković

"U katastru klizišta, koji izrađuje Geološki zavod Srbije, za sada je evidentirano 6.950 klizišta što svakako nije konačan broj zato što se broj menja iz godine u godinu", objašnjava Todorović. Gradovi i opštine u Srbiji, ali i nadležne državne institucije izdaju dozvole za gradnju objekata na područjima koja su sklona obrušavanju zemljišta, a struka upozorava da zbog toga što katastar klizišta nije završen, jer Zavod nema dovoljno kadrova, mogu biti ugroženi ozbiljni infrastrukturni objekti u zemlji ali i životi građana. Suština je, kaže Todorović, da se urbanistički planovi i ostala građevinska dokumentacija radi u dogovoru sa geolozima te da se objekti uopšte i ne grade u zonama koje su ugrožene obrušavanjem zemljišta. Kada je reč o sanaciji klizišta na autoputevima i važnim koridorima i tu bi, upozorava, takođe trebalo uvažiti mišljenje eksperata pa izbegavati trase koje nisu pogodne i koje su potencijalno opasne za izgradnju.  

Ilustracija
Ilustracijafoto: Jugmedia.rs

"To se videlo na primeru Koridora 10. Prvo se aktivira klizište, uruši se kosina, pa se tek onda rade naknadna istraživanja, a trebalo bi da ide obrnutim redom", kaže Todorović. U slučaju gradnje puteva potrebno je, objašnjava, izbeći zone potencijalnih klizišta, a ukoliko to već nije moguće, kaže, sanacija klizišta i stabilizacija kosina se radi pre nego što se urade ostali građevinski radovi, a ne da se završi autoput i onda saniraju klizišta. Da bi se u budućnosti izbeglo obrušavanje zemljišta, napominje, važno je što pre ubrzati izradu katastra ugroženih područja. Najugroženije područje Srbije je njen centralni deo, kaže Todorović, Šumadija, gde se beleži najveći broj klizišta, zatim, okolina Kragujevca, Kraljeva, Kruševca, ali takođe i Zapadna Srbija je ugrožena, i to Krupanj, Ljubovija, Bajina Bašta.. "Trenutno nam je najneophodniji kadar jer nemamo dovoljno ljudi da možemo dovoljno brzo da završimo katastar. Uradili smo oko sedam hiljada tačaka ali imamo problem što je zabrana zapošljavanja u državnim institucijama i što nemamo dovoljan broj ljudi", kaže Todorović.  

Ilustracija
Ilustracijafoto: Tatijana Stamenković

Katastar potencijalno opasnih područja nikad neće biti kompletno završen jer se klizišta pojavljuju stalno ali bi se, kaže Todorović, makar u narednih tri do pet godina završio popis onih tačaka koje su trenutno "budne" i one koje mogu postati opasne u budućnosti. "Trenutno imamo dva čoveka koji rade katastar klizišta za celu Srbiju i nekoliko tehničara koji to obrađuju, a potrebno je zaposliti još tri, četiri inženjera da bi se to završilo", navodi. Popisana klizišta uz desnu obalu Dunava do Smedereva, zatim kod Sremske Kamenice su ona koja mogu da ugroze magistralni put, kao i klizište "Čortanovci", koje može da ošteti prugu Beograd - Novi Sad, kao i dva novonastala klizišta u blizini mostova na Dunavu, kod Mosta slobode u Novom Sadu i mosta kod Beške. Struka upozorava da je neophodno obavezati sve opštine na čijim teritorijama je moguća pojava odrona zemljišta da urade prostorne i urbanističke planove u dogovoru sa geolozima.

(Kurir.rs/Tanjug)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...