icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

EPISKOP NIKOLAJ O PUPINU: Nije on bio samo moj prijatelj, nego celog našeg naroda i celog čovečanstva!
Foto: Ilustracija

Politika, 17. mart 1935.

EPISKOP NIKOLAJ O PUPINU: Nije on bio samo moj prijatelj, nego celog našeg naroda i celog čovečanstva!

Društvo

„Ja sam bio govedar u Banatu, pa sam uzet od svojih goveda da javljam ljudima čudesna dela Gospodnja u prirodi...“

Episkop Nikolaj, koji se sada nalazi u Sremskim Karlovcima i učestvuje na sednicama Svetog arhijerejskog sinoda, bio je dobar prijatelj sa pok.Mihajlom Pupinom. Zamolili smo ga zbog toga da nam kaže nešto iz svojih uspomena na velikog naučnika.


„Nije on bio samo moj prijatelj, nego celog našeg naroda i celog čovečanstva“, kazao nam je episkop gospodin Nikolaj.

- No, šta bih vam mogao reći tako na brzu ruku? Poslednje delo Pupinovo koje mi je došlo pod ruku bila je knjiga sa naslovom „Roman nauke“. U toj knjizi Pupin opisuje razvitak amerikanske civilizacije od parnog kotla, koji se nekad podlagao drvetom do poslednjih električnih motora i od konjskih postiljena do poštanskih aviona. Slično tome, mislim i o Pupinu da bi se mogla napisati knjiga pod naslovom „Roman života M. Pupina“, koji se iz seljačkog oranja idvorskog razvio i uzdigao do panteona prvih ljudi 20. veka.


Od šegrta do predsednika Univerzitetskog kluba


Sedeo sam u krasnoj dvorani Univerzitetskog kluba u Njujorku sa predsednikom tog kluba. Predsednik se raspitivao o našem narodu do najmanjih podrobnosti.

- Peva li se još uz gusle kao nekad - pitao je on.

- A da li naše devojke i žene još tkaju onako lepe šarene ćilime? - pitao je predsednik kluba.

 

foto: Privatna Arhiva


Našem stolu prilazili su naučnici, državnici, episkopi, umetnici, novinari i svaki se od njih zdravio sa predsednikom kao sa starim prijateljem. To je dakle sin one pobožne Banaćanke, Olimpijade, koja je dala svetu ovog uistinu olimpijskog čoveka. To je ono šegrče koje je nekad sa fesom na glavi žurilo ulicama ovog modernog Vavilona.


Bio sam pun radosti što je Bog darovao našem seljačkom narodu jednog takvog čoveka, koga ceo američki kontinent poštuje kao jednog od svojih velikana. No, radost mi se pomutila odmah sutradan, kad sam u jednom jugoslovenskom amerikanskom listu pročitao vulgarne napade pod zaglavljem: „Pupin - najveći izrod“.


Pupin je tako reći za jedan dan postao slavan književnik. I to pod starost. A postao je odjednom slavan svojom knjigom „Od seljaka do pronalazača“. Niko dotle ni slutio nije, možda ni on sam, da se u njemu skriva jedan veliki literarni talenat. To njegovo delo postalo je jedno od standardnih dela američke literature i Pupin je stao u red najčitanijih pisaca u Americi, a baš u tom delu najbolje je ilustrovana njegova rodoljubiva duša.


Što je želeo, sve je postigao

- Nisam ja došao u Ameriku kao pečalbar, da zaradim pare. Ja sam pošao za znanjem i znanje mi je donelo imanje, a ne obratno. Imanje je došlo kao nešto sporedno. Ja sam najpre iskao carstva nebeskoga po Jevanđelju, a ostalo sve što imam došlo je uz to. Tako je obično odgovarao Pupin onima koji su u njemu, pre svega, gledali imućnog čoveka.


Za Pupina se može reći da je postigao sve što je želeo i na čemu se u životu trudio. Želeo je znanje i dobio ga je. Godinama i godinama trudio se da ujedini srpski narod u Americi u jedan savez. I posle velikog truda i velikih gorčina, uspeo je da vidi ujedinjeni Srpski narodni savez i da bude njegov doživotni predsednik. Želeo je da njegov narod bude slavan u svetu da pravda njegovog naroda pobedi. I to je doživeo. Želeo je da učini što više dobrih dela i u svojoj otadžbini i u Americi. I to je dočekao.


I mi koji smo imali sreću da ga imamo i svojim nazovemo sada njemu da poželimo večni život i večni pokoj. Neka bi duša njegova prešla preko onoga praga i uselila se u carstvo večne i nepromenjive stvarnosti, gde su i svi ostali svetosavski sinovi...“


Poštovani i uvaženi episkop, dok je govorio o slavnom naučniku i velikom pravoslavcu, pok. Pupinu, bio je iskreno uzbuđen.

 


Kurir / Aleksandra Ninković Tašić

 

Foto: Ilustracija, Privatna arhiva

 

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.