Radovi Aleksandra Valjarevića, doktora geonauke i vanrednog profesora na Univerzitetu u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, sve su zapaženiji u naučnim krugovima.
Čovek koji je predavao na univerzitetu u austrijskom Gracu, u Vijetnamu na Univerzitetu "Ho Ši Min", na nacionalnom univerzitetu u Džakarti u Indoneziji, a sada na Univerzitetu Vajoming u SAD i koji je dobio poziv da usavršava studente na nacionalnom univerzitet u Tajvanu u razgovoru za Kurir sagledava posledice klimatskih promena, pre svega u Srbiji.
- U jednom radu sam se bavio klimatskim promenama na području Topličkog okruga. Došao sam do frapantnog zaključka - da šume migriraju. Određene vrste bukve i hrasta kitnjaka nisu više na istim staništima kao pre 50 godina. Pomerile su se za 350 metara! Možda ne izgleda velika razlika u toj nadmorskoj visini, ali 350 metara na 600 metara prosečne visine u Toplici dođe mu kao da su se neke biljke na Andima pomerile sa 1.500 metara na 3.000 metara! To pokazuje da drveće traži spas. Ustanovio sam i kontrapojavu - pojedino žbunasto drveće se pojavljuje na područjima gde nikad nije bilo, što znači da nemamo stanovništvo, da je velika depopulacija, i to je društveni faktor.
Postoji li bojazan da iščeznu pojedine poljoprivredne kulture, da se pojave bolesti koje su karakteristične za Afriku?
- Pre 20 godina granica groznice Zapadnog Nila bila je ispod Soluna na nekih 50 kilometara. Danas je ta granica kod Budimpešte! U jednom radu sam sagledao tri najoptimalnije žitarice na nivou Evrope - kukuruz, pšenicu i soju. Uzeo sam u obzir pet faktora: temperaturu, padavine, osunčanost, radijaciju i ruže vetrova. Soja može da izdrži promenu temperature na globalnom nivou do tri stepena, kukuruz do dva, a pšenica je mnogo ranjivija... Sa takvim globalnim povećanjem temperature Srbija će ostati bez važnog izvoznog dela poljoprivrede.
Onda ćemo u Leskovcu umesto paprika brati banane?
- Smokve u Srbiji već postoje, neke vrste limuna takođe. Moguće je da, ako se nastavi ovako, imaćemo tropske kulture, pa ćemo ubrati i prve banane iz Leskovca.
Ima li nam spasa?
- Čuveni Milutin Milanković isticao je da presudni faktor na klimu imaju rotacija Zemlje, nagib ose ekliptike u odnosu na Sunce i kretanje Sunčevog sistema oko zajedničke tačke centra u galaktici koja se zove Platonova godina. Voleo bih da je on u pravu, odnosno da mi ne možemo toliko da utičemo na klimu.
A ako nije?
- Onda možemo da očekujemo da će u Srbiji određeni vodotokovi presušiti, da će neke vrste vrste drveća i žitarica nestati, bukva je ranjiva, poljski miš možda bude migrirao na nekih 700-800 metara nadmorske visine, pšenica će morati da se, nažalost, genetski modifikuje ili će morati da se sadi na 800 do 1.200 metara. Ako se ovako nastavi, za desetak godina može doći do povećanja snežne granice, pa će mnogi zimski centri da ostanu bez snega.
Projekat Stvaranje veštačke atmosfere
Šta nam je činiti? - Priča se uveliko da će postojati veštačka atmosfera i veštačka kupola. Određeni skup satelita će u gornjim slojevima troposfere da pravi veštačku klimu, a ta kupola će da štiti Zemlju od štetnih uticaja zračenja sa Sunca i da nekako modifikuje temperaturu i vrati je na nivo od pre dvadesetak godina. Taj projekat košta trenutno preko 100 milijardi. Izgleda mnogo futuristički, ali to nam je jedina šansa.
(Kurir/Foto: Kurir)
