Nikita Hruščov vladao je SSSR-om celu deceniju nakon Staljinove smrti. Bio mu je jedan najbližih saradnika. Potpuno odan, učestvovao je u likvidacijama 30-ih godina. Nakon njegove smrti je 'promenio ploču'..
Zadnje godine života Nikita Sergejevič Hruščov proveo je u senci, politički izolovan. A svojevremeno je vladao celim SSSR-om. Umro je na današnji dan 1971. u Moskvi, On je bio prvi vođa zemlje nakon Staljinove smrti. Vladao je čitavu deceniju i skoro doveo svet do ruba nuklearnog rata na Kubi. Svog šefa Staljina kome je godinama bio odan, doslovno veran kao pas, najpre je nasledio, a zatim ga se posle njegove smrti 1953. godine i odrekao.
U nemilosti režima Hruščov je 1964. uklonjen s vlasti, ali imao je sreće jer su svi ostali lideri dotada, kad bi izgubili vlast, bili doslovno smaknuti. Odnosno, bili bi ubijeni. A on je poslan u prisilnu prenziju. Dali su mu stan u Moskvi, dobio je i daču (vikendicu) i trebao je samo da stoji sa strane. Naravno, bio je pod stalnim nadzorom države, a njegovo ime i nekadašnji status u potpunosti su bili ignorisani.
Penzionerski život čovek, koji nikad u životu nije mirovao, teško je podnosio. Jedno vreme je bio u teškoj depresiji.
Učestvovao u Staljinovim likvidacijama
Pre šest godina ruska televizija je prikazala film ”Glas iz prošlosti”, napravljen na osnovu arhivskih filmova, a u njemu su prvi put emitovani i magnetofonski snimci koje je sačuvao sin Nikite Hruščova, Sergej. Naime, on je u svojoj dači posle penzionisanja o svemu pričao svom sinu, koji je na magnetofonu snimio čak 70 sati razgovara. Bivši prvi čovek SSSR-a priznao je da je i on učestvovao u hapšenjima i likvidacijama tridesetih godina koje je provodio Staljin. Rekao je da su i njemu ruke bile krvave do lakata.
Hruščov je tada priznao da je on krivac za sudbinu 35.000 ”narodnih neprijatelja”. Već 1940. godine bio je svestan da stradaju nevini ljudi, ali se nije mogao suprotstaviti Staljinu. Hruščov je priznao da je brzo napredovao jer su ga drugi članovi rukovodstva smatrali ”iskrenim i priprostim”.
Staljin mu je na kraju bio kriv za sve
Rođen je 1894. u mjestu Kalinovka, kao sin rudara. U mladosti je radio kao pastir i bravar. Služio je za vreme Prvog svetskog rata u carskoj vojsci, učestvovao u revoluciji i kao vojnik Crvene armije borio se u građanskom ratu. Posle toga je 1921. upisao školu Komunističke partije i postao aktivan član. Brzo je napredovao, pa je već 1934. postao član Centralnog komiteta.
Posle Staljinove smrti, u martu 1953. došlo je do borbe za vlast između različitih frakcija u partiji. Hruščov je pobedio. Tako je dugogodišnji Staljinov poslušnik zaseo na mesto 'Čovjeka od čelika'. Krajem te iste godine, likvidirao je i glavnog rivala, šefa NKVD-a Lavrentija Beriju, čoveka odgovornog za smrt milijona ljudi, koga je Staljin zvao 'moj Himmler'.
Hruščov je tri godine posle dolaska na vlast, na 20. kongresu KPSS, proglasio Staljina krivcem za masovna ubistva i hapšenje. Tada je optužio Staljina i da je glavni krivac za raskid sa Jugoslavijom, kao i za nemačku invaziju na SSSR.
Mirenje s Titom
Zahvaljujući Hruščovu, brzo su normalizovani odnosi sa Jugoslavijom. Samo dve godine posle Staljinove smrti, visoka delegacija SSSR-a predvođena Hruščovom, u maju 1955. godine je pokajnički došla u Beograd, na noge do juče satanizovanom Josipu Brozu Titu.
Hruščov je tada objasnio da su optužbe protiv Jugoslavije i akcije koje je preduzeo Sovjetski savez bile lažne, nepravedne i konstrisane na lažnim dokumentima. Novine su zabeležile tadašnju izjavu Nikite Hruščova: "Mi iskreno žalimo zbog onoga što se dogodilo, i odlučno odbijamo sve ono što se nagomilalo u tom razdoblju..."
Hruščov je tako Titu rekao „oprostite", a vladar Jugoslavije je prihvatio pruženu ruku. Politički rat koji je sedam godina potresao komunističku Evropu tada je završen.
Šarmirao Amerikance
Kad je 1959. godine, u SAD omraženi Hruščov, otišao na višednevnu turneju po toj zemlji, domaćini su ga suočili s nizom neugodnih iskušenja. Već na prvoj konferenciji za novinare iz publike mu je stiglo napisano pitanje: “Šta ste vi radili dok je Staljin činio zločine?” Hruščov je nakratko zašutio. Dobro je pogledao novinare, pa onda viknuo: “Ko je to napisao? Neka se digne!”
Niko nije ustao. Hruščov je rekao: “Eto vidite, to sam i ja radio…”. Došavši u Hollywood jedan njegov vršnjak postavio mu je pitanje: “Znate, ja sam 1910. došao u Ameriku iz malog sela u Grčkoj. Tamo smo bili jako siromašni. Ali ovo je zemlja velikih mogućnosti. Danas sam predsednik filmskog studija.” Hruščov je malo razmislio i odgovorio mu: “Oduševili ste me, ali ne i zadivili. Znate, kad sam ja bio mali, čuvao sam kapitalistima koze. Danas sam premijer Sovjetskog Savez".
Nosio sat vredan 14 dolara
Tada je jednom američkom radniku spontano darovao ručni sat. Radnik je mislio kako je to njegov srećan dan jer sat sigurno vredi bogatstvo kad ga šef SSSR-a nosi na ruci. Odneo ga je na osiguranje. Službenik mu je odmah rekao lošu vest, jer je sat prvog čovjeka jedne od najvećih zemalja na svetu vredeo samo 14 dolara. Na kraju je Hruščov uspeo da šarmira Amerikance, koji su ga dotada mrzeli, a turneja kojoj su svi predviđali debakl se pokazala vrlo uspešnom.
Hruščov je umro u jednoj moskovskoj bolnici od srčanog udara u 78. godini. Pokopan je na znamenitom groblju Novodevičje u Moskvi. Na istom groblju su pokopani i Čehov, Gogolj, Iljušin, Bulgakov, Molotov, Majakovski, Tupoljev i Boris Jeljcin.
(Kurir.rs/24.sata.hr)
NE PROPUSTITE
