Prinudan rad u Srbiji uspešno živi već četiri godine, koliko je na snazi Uredba o merama socijalne uključenosti korisnika socijalne pomoći, dokument koji je uslovio najsiromašniji sloj građana da radi potpuno besplatno, da bi dobio socijalnu pomoć.
Iznos socijalne pomoći u Srbiji ne dostiže ni 9.000 dinara, tačnije iznosi 8.283 dinara po osobi, naglašavaju u Inicijativi za ekonomska i socijalna prava. Ova organizacija objavila je analizu primene ove sporne uredbe, čije su ocene ustavnosti i zakonitosti tražile brojne organizacije, pa čak i Zaštitnik građana. Ustavni sud nikada nije dao ocenu ustavnosti i zakonitosti ovog akta.
Uredba je stupila na snagu 24. oktobra 2014. godine i "na mala vrata" uvela prinudni rad, koji je zabranjen konvencijom Međunarodne organizacije rada još 1930. godine i smatra se odlikom nazadnih društava, sa niskom stopom poštovanja ljudskih prava i dostojanstva. Analiza Inicijative za ekonomska i socijalna prava (A 11) podseća da je usvajanje ove uredbe u to vreme obrazlagano kao "mera koja će doprineti zapošljavanju najsiromašnijih građana". Tadašnji ministar za rad, a sadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin je uvođenje ovakvih mera objasnio činjenicom da "socijalna pomoć neće biti pomoć, nego zarada", što je naišlo na ogromno negodovanje u javnosti. Prema uredbi, Centar za socijalni rad je zadužen da sve radno sposobne korisnike socijalne pomoći "radno aktivira" i uvede u društveno-koristan rad tj. rad u lokalnoj zajednici. Ako osoba koja prima socijalnu pomoć odbije da učestvuju u neplaćenom radu, može da izgubi socijalnu pomoć ili da joj se ona umanji, iako po zakonu ima puno pravu na nju.
Istraživanje A 11 pokazalo je da efekti ovakve uredbe nisu zapošljavanje najsiromašnijih građana Srbije, već nametanje novih obaveza koje za posledicu imaju ili narušavanje dostojanstva i stigmatizaciju korisnika, koji na kraju gube socijalnu pomoć. Inicijativa je poslala 129 zahteva za pristp informacijama centrima za socijalni rad o načinima na koje primenjuju uredbu na korisnike. Odgovorilo je 113 centara, koji nisu ni dostavili potpune podatke. Pojedini centri su nezakonito uskratili informacije. Neki centri za socijalni rad su čak i utvrdili da je uredba "na terenu" neprimenjiva, da nema zainteresovanih pojedinaca ili preduzeća koji bi zaposlili korisnike socijalne pomoći. Međutim, 65 odsto centara koji su odgovorili na pitanja doneli su individualne planove aktivacije korisnika i upustili se u primenu. "Od stupanja na snagu uredbe do kraja juna 2018. godine, najmanje 9.436 najsiromašnijih građana koji su korisnici socijalne pomoći bilo je prinuđeno da radi neplaćeno pod pretnjom gubitka prava. Poslovi koje su radili odnose se na održavanje higijene objekata i ulica, kopanje kanala, čišćenje zapuštenih grobalja, uređivanje puteva i građevinski radovi", poručuju u inicijativi.
Ovi poslovi nisu ni na koji način podigli kompetencije ljudi, niti su im omogućili da kasnije nađu drugi posao i eventualno ne budu više korisnici socijalne pomoći. To dokazuje i podatak da je, prema informacijama koje su dostavili centri, samo 138 korisnika socijalne pomoći koji su uključeni u mere socijalnog uključivanja zasnovalo radni odnos. "Korisnici besplatno i pod pretnjom gubitka prava koje im pripada obavljaju poslove koje ne mogu da biraju. U Rekovcu, korisnici socijalne pomoći 'kopaju rake' za preminula lica koja su bila korisnici ovog centra za socijalni rad. Po takozvanim merama aktivacije odbilo je da postupa 237 građana. Oni ostaju u opasnosti od gubitka osnovnih sredstava za život", navode u inicijativi. Samo 10 odsto centara dostavilo je podatke o tome da je umanjilo ili ukinulo iznos socijalne pomoći onim korisnicima koji su odbili da obavljaju prinudni rad, dok pojedini centri ni ne znaju tačan broj onih kojima je ovo pravo umanjeno. Centri za socijalni rad čak ni nemaju neke jasne kriterijume za aktivaciju korisnika, već najveći deo posla obavljaju proizvoljno. U boljim, ređim slučajevima se uzimaju u obzir porodične prilike korisnika, da li ima prevoz do posla i kojim autobusom se vozi, a najčešće je najbitnije šta poslodavac želi od radnika i da li je radnik radno sposoban. Kvalifikacije i interes korisnika, pokazuje analiza, uopšte nisu bitni.
"Izmenama Zakona o socijalnoj zaštiti, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja predvidelo je da se odredbe o prinudnom radu iz Uredbe pretoče u zakonsku normu, odnosno da sprovođenje mera aktivacije bude još jedan uslov za dobijanje prava na socijalnu pomoć", podsećaju u Inicijativi za ekonomska i socijalna prava.
(Kurir.rs/021.rs, G.Nikolin)
NE PROPUSTITE
