Najnovije vesti

PLAŠILI SMO SE PACOVA, A ONDA SU NAM POSTALI PRIJATELJI! Potresna ispovest porodice Lujanov iz Alibunara koja je preživela PRAVI PAKAO!
Foto: Stefan Kojić

ovo je njihova priča

PLAŠILI SMO SE PACOVA, A ONDA SU NAM POSTALI PRIJATELJI! Potresna ispovest porodice Lujanov iz Alibunara koja je preživela PRAVI PAKAO!

Društvo

Iako je mnogima nezamislivo da u 21. veku žive u mračnoj, oronuloj kući koja je stara 200 godina, za porodicu Lujanov koju čine otac i sedmoro dece je ta situacija do skoro bila potpuno normalna.

 

Oni su do nedavno živeli u trošnoj kućici sa ogromnim rupama na plafonu, kao i krovom i zidovima koji samo što se nisu srušili.

 

Svi meštani banatskog sela Dobrica, u opštini Alibunar su čuli za ovu porodicu koja od kad zna za sebe, živi u mukama i u strahu za sopstvenu egzistenciju.

 

Otac Radovan i sedmoro dece: Branko (28), Slobodan (27), Nebojša (19), Dejan (18), Aleksandar (15), Željana (13) i Verica (9), dugo su kako su sami istakli, živeli u paklu.

 

Katastrofalno stanje kuće nije, nažalost, jedini njihov problem. Život ovu decu nije mazio...

 

Sada je došao trenutak da i njima svane, a sve to zahvaljujući dobrim ljudima koji su spremni da im pomognu.

foto: Stefan Kojić

Naime, ova porodica od osam članova je živela u katastrofalnim uslovima i na rubu siromaštva. Od kada znaju za sebe, krov nad glavnom delili su sa velikim brojem pacova.

 

"Pacovi su nam postali najbolji prijatelji vremenom. Prvo smo se svi plašili glodara jer su bili zaista ogromni, a noću bi tumbali po kući kao prava čudovišta. Pošto nismo imali rešenje kako da ih otklonimo, nije nam preostajalo ništa drugo nego da ih zavolimo. Vremenom smo ih prihvatili, i oni su postali naši prijatelji. Ipak, najmlađi član porodice, moja Verica nikada se nije navikla na ove glodare, i do poslednjeg trenutka nije imala miran san", objašnjava kroz suze Radovan koji je sam podigao sedmoro divne dece.

 

Od kada zna sebe, Radovan živi životom punog bola i tiho pati. Iako pokušava da na sve gleda najpozitivnije moguće, život ga je gazio na najrazličtije načine. U trošnoj kući koju je vremenom jako zavoleo živeo je još davnih dana, od svog rođenja.

foto: Stefan Kojić

Uspomene koje su do nedavno "živele" ovde nisu nimalo lepe, a Radovan će staru kuću pamtiti i po samoubistvu svoje majke koja se u njoj obesila kada je on bio još dečačić. Da stvari budu još gore, ubrzo za njom, samoubistvo je izvršio i njegov otac, i to samo godinu dana kasnije.

 

"Pamtim staru kuću po mnogobrojnim nedaćama. U njoj sam se rodio, i živeo skoro ceo život. Kada sam imao pet godina, majka mi se tu obesila, ali nikada nisam saznao zašto. Nakon toga, otac mi se preselio u Vršac i tamo se oženio sa nekom dobrom ženom. Tako su mi bar pričali. Ona je imala petoro dece iz prvog braka, ali ne znam da li je i sa mojim ocem imala potomstvo. Ja sam za to vreme živeo ovde u selu sa bakom, a onda su mi jednog dana javili da mi se otac ubio. Kao i za majku, nikad nisam saznao razlog. U početku sam mozgao, razmišljao zašto se sve to desilo, ali sam naposletku odustao", priča ovaj hrabar otac.

 

Sva njegova deca su izrasla u veoma dobre i jake osobe, ali su najstariji i najmlađi sinovi, Branko i Aleksandar u veoma teškom psihičkom stanju - ne mogu da vode računa o sebi i potpuno zavise od ostalih članova porodice. Starija deca su završila samo osnovnu školu, dok je mlađa sada pohađaju.

 

Niko nije zaposlen, a žive od naknade za dvoje dece i dnevnica koje uspeju otac i stariji sinovi da zarade, što je retkost. Jedan od sinova se bavi i popravkom bicikala.

foto: Stefan Kojić

Radovan se svim silama trudio da pomogne deci, ali je na svom životnom putu nailazio na mnogobrojne prepreke.

 

Moja životna misija je bila da pomognem svojoj deci i da ih izvedem na pravi put. Sve sam morao sam, ali ne žalim. Supruga je otišla sa drugim čovekom u susedno selo, a jednom prilikom mi je otela devojčice. Bila je ciča zima kada ih je odvela, i bile su životno ugrožene, ali na svu sreću, sada smo opet svi na okupu, rekao nam je Radovan.

 

Sitaucija sa njegovom i dalje zvaničnom suprugom je celog života bila veoma komplikovana, i kako nam je njegov sin Dejan (18) rekao, doprinela je tome da im se život pretvori u pravi pakao.

 

Dejan nam je otkrio kako obožava da igra košarku, kao i da je jako talentovan za ovaj sport, ali da nije imao novca da plati treninge. Iako je prvobitno naišao na zatvorena vrata, nakon što se pročulo za ovu porodicu, dobio je ponudu da igra košarku besplatno, ali on sada to ne želi.

foto: Stefan Kojić

Kako nam je objasnio, mnogi u selu su ih šikanirali kada im je bila potrebna pomoć, ali su im često kucali na vrata kada je trebalo nešto popraviti. Niko od njih nije odbio da pomogne jer ova porodica veruje da se "dobro dobrim vraća".

Ipak, kada je u pitanju njihova majka, osećanja su podeljena.

 

Dok nekima majka nedostaje, druga deca ne žele ni da čuju za nju jer kako kažu, godinama ih je zlostavljala i maltretirala. Na kraju, sud je utvrdio da je kod dvoje dece koja su rođena u normalnom stanju, došlo do psihičkih tegoba, i to zbog batina.


Zahvaljujući" supruzi koja nas je maltretirala psihički i fizički, moja dva sina imaju psihičke probleme. Oni su rođeni kao sva "normalna" deca, ali ih je ona stalno tukla dok sam ja bio odsutan. Pokušala je da bije i drugu decu, ali nije smela jer su oni već bili stasali. Jedan od njih je i oćelavio u mlađim godinama od batinanja po glavi. Kada smo išli i radili sitne poslove da preživimo, ona bi krala pare i kupoala sebi i raznim muškarcima da jedu, a za decu nije bilo ničega. Krila bi hranu ispod kreveta, a na pomen bilo čega, nastajala bi drama i maltretiranje. Od kuće je odlazila i ranije i to pitaj Boga gde, da bi pre 7 godina, otišla zauvek, priča Radovan kroz bes, ali i suze.

 

Slobodan (27), jedan od starijih sinova u kući kaže da se nikada nije osećao živim, ali da se nada da će se sada sve preokrenuti jer kako kaže, bilo je i vreme...

foto: Stefan Kojić


Ipak, konačno je i ovoj porodici svanulo jer će zahvaljujući dobrim ljudima konačno imati pravi krov nad glavom, a njihovi "prijatelji“ pacovi će postati ružna prošlost.

 

Zahvaljujući dobrim ljudima koji su dali svoje donacije i humanitarnoj organizaciji, "Srbi za Srbe“, porodica Lujanov će dobiti novu kuću. Radovi su u toku i svi članovi porodice vredno rade na njenoj izgradnji. Od najmlađeg do najstarijeg člana.

 

Oni se trenutno nalaze u privremenom smeštaju nedaleko od placa na kojem se nalazila njihova nekadašnja kuća. Nekada, mogli ste da vidite sedmoro dece obučenih u stare odrpane stvari u kući koja najmanje na kuću podseća.

foto: Stefan Kojić

Deca su spavala po dvoje, troje u krevetu, nisu imali nikakav prostor za život, ali ih je sve vreme držala na okupu neverovatna sloga koja se retko gde viđa. Iako je sakupljen deo novca za izgradnju kuće, novi prilozi su neophodni kako bi se ona u potpunosti završila jer nakon izgradnje treba uvesti kanalizacju, ali i kupiti neophodne stvari. Pored toga, njima je potrebna i hrana jer ova porodica ima mnogo članova pa se ona brzo i potroši.

 

Pored toga, porodici Lujanov potrebni su nameštaj, bela tehnika, životinje za uzgoj, alat za popravku bicikala, i još mnogo toga, ali najviše i najhitnije od svega - nova kuća!

 

Nadamo se da će priča ove porodice podstaći veliki broj ljudi iz celog sveta da im pomognu jer niko ne zaslužuje ovako da živi. Život ove porodice je bez perspektive, ako se svi, što pre, ne uključimo.

 

Kurir.rs/Espreso/Jelena Jovanović/Foto: Stefan Kojić

 

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...