Beogradski ICO (Initial coin offering) samit, na kom su predstavljeni načini finansiranja pomoću kriptovaluta, juče je održan u Beogradu, a okupio je globalne influensere, investitore, predstavnike industrije i ljude koji kreiraju finansijsku politiku.
U radionicama i otvorenom dijalogu učesnici su razmenili svoja iskustva i ideje koje oblikuju budućnost kripto i ICO industrije.
Nikola Korbar, direktor Centra za ekonomska istraživanja Beograd, kaže da se ovaj samit sve više otvara prema firmama iz klasičnog biznisa, jer je primena kriptovaluta dosta jeftinija, automatizuje mnoge procese i eliminiše ono što se u nekim kompanijama obavlja ručno.
- Imamo dosta domaćih projekata i developerskih firmi. Plan nam je da za 2019. godinu imamo bar 20 startapova i projekata baziranih na blokčejn (kriptovaluta) tehnologiji. Potrebno nam je da imamo znatno bolju regulativu kako bismo mogli da privučemo veći broj investitora. Na primer, Malta i Švajcarska u Evropi uglavnom uzimaju najveći deo kolača jer su njihove regulative mnogo povoljnije za ovu industriju. Upravo to bi i Srbija trebalo da primeni, jer se radi o milijardama dolara stranih investicija bez potrebe da država išta subvencioniše - kaže Korbar za Kurir i "Adrija medija grupu", koji su medijski partneri samita.
Pojavljivanje kriptovalute on slikovito upoređuje s pojavom mobilnih telefona. - Kriptovaluta je definitivno budućnost. Sada je ova industrija vrlo mlada, kao što je industrija mobilnih telefona bila početkom 2000. godine. Međutim, razvoj kriptovalute je daleko brži jer je stanovništvo tehnički mnogo potkovanije nego pre 15 godina. Zbog nje će, u budućnosti, sistem platnih kartica izgubiti dobar deo tržišta, jer je postavljanje infrastrukture za kriptovalute izuzetno jeftino - kaže Korbar. Na samitu je bilo oko 150 učesnika iz zemlje i sveta
Miodrag Radonjić ispred ECD kompanije, čija je primarna delatnost servis za razemnu kripotvaluta, kaže za Kurir da je Srbija dosta povoljno tle za širenje kripotvaluta. Ova kompanija je obezbedila ATM aparate koji omogućavaju kupoprodaju kripotovaluta.
- Naši ATM jednosmerni aparati se mogu naći Novom Sadu i Nišu, a jedan dvosmerni imamo u Kralja Milana u Beogradu. To zanči da se u njemu mogu prodavati,a li i kupovati kriptovaluta za gotovinu. Srbija je dosta otvorena prema kripotvalutama, imamo jaku zajednicu i dosta mladih ljudi se bavi divelopmentom iz oblasti kripotovaluta - kaže Radonjić.
On nam je pokazao kako funkcioniše kupovina kripotvalute na ATM aparatu koji je predstavljen na sajmaskom delu ICO samita. U samo nekoliko koraka, na vrlo jednostavan način, prezentovao nam je kako aparat funkcioniše i kako se za samo nekoliko trenutaka mogu kupiti bitkoini i lajtkoini.
Činjenice: - Postoji na hiljade kriptovaluta - kriptovalutu može da napravi svaki diveloper - najpozantije kripotvalute su bitkoin, lajtokion, ethereum, ripple... - 6.283 dolara je trenutna vrednost jednog bitkoina
Kurir.rs/ S. S.
