Prekovremeni rad neće vas koštati samo slobodnog vremena već i zdravlja!
Rezultati medicinskog istraživanja sprovedenog u Švedskoj ukazuju da prekovremeni sati provedeni na poslu povećavaju rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara za čak 80 odsto, a moguća je i pojava demencije u kasnijim godinama. Okidači ovako ozbiljnih bolesti jesu i duža izloženost stresu, loša ishrana, nedostatak vežbanja. - Sredovečne zaposlene osobe koje na radnom mestu provode duže od 55, ili više sati tokom nedelje, imaju i lošiju funkciju mozga, uključujući i niže rezultate na testovima za merenje inteligencije. Osim toga, kod njih je prisutno i kratkotrajno pamćenje - navela je dr Marijana Virtanen sa Univerziteta Upsala u Švedskoj.
Doktor Arsen Ristić, kardiolog u Kliničkom centru Srbije, navodi da su prilikom ovog istraživanja sakupljeni podaci od 22 već objavljene studije, te da su to zbirno analizirali, a da je bilo obuhvaćeno 740.000 ljudi. - Oni su naveli da oni koji su radili više od 55 sati nedeljno imaju 12 odsto veći rizik od dobijanja koronarne bolesti, odnosno infarkta i angine pektoris, i 21 odsto veći rizik za šlog. Međutim, oni nisu ciljano svakog pratili, sakupili su ono šta o tim ljudima postoji publikovano i došli do kalkulacije da ti koji su radili 15 sati duže nego što je uobičajeno, u većem su rizik - objašnjava za Kurir dr Ristić.
On dodaje da rizik raste ukoliko ste iscrpljeni i pod većim psihičkim ili fizičkim opterećenjem, kao i da mnogo znači ono što je u vašim rukama. - Imamo i druge stvari koje su glavni faktori rizika kao što su masnoće, pušenje, šećer, pritisak, fizička neaktivnost, to sve mora da se tumači u tom kontekstu. Ljudi ne razumeju za faktore rizika da se oni ne sabiraju, već međusobno potenciraju. Naravno da prekovremeni iscrpljujući rad podižu rizik od infarkta i šloga. Ako mnogo radite, ali vodite računa o težini, šećeru, masnoćama, niste pušač, onda možete da radite koliko hoćete, ali ako ste gojazni, imate visok šećer, loš pritisak, onda će vas taj prekovremeni rad dodatno izložiti tom riziku - navodi naš sagovornik: - Sigurno da stoji to da prekovremeni sati provedeni na poslu utiču na to, ali mnogo zavisi od drugih faktora rizika, to mora da se tumači i na osnovu toga da li ljudi paze na njih ili ne.
Brojke 30 hiljada ljudi u Srbiji godišnje doživi moždani udar 47 ljudi svakog dana doživi srčani udar 147 osoba umre svakog dana od bolesti srca i krvnih sudova
Dr Radmila Šehić Organizam izložen mikrostresovima
Radmila Šehić, doktorka opšte medicine, kaže za Kurir da se tokom dugogodišnjeg rada bez prestanka organizam izlaže mikrostresovima i da se organizam urušava, ali je njeno mišljenje da ga ne urušava samo posao: - Urušava ga ono što se van toga dešava, pitanje je koliko se van svega toga posvećuju porodici, da li ima faktore rizika u smislu nedostatka fizičke aktivnosti ili neka druga opterećenja. Sve to ne mora da bude vezano za dužinu bavljenja nekim poslom, ali većina ljudi koji ne osete da im prija mala doza adrenalina napušta taj posao i ide dalje, niko neće da radi nešto što mu ugrožava zdravlje.
Kurir.rs/ Mina Branković/ Foto: Shutterstock, Profimedia
NE PROPUSTITE
