Novinarka Koha Ditore-a Saranda Ramaj je u petak zadržana šest sati od strane kosovske policije, koja je takođe oduzela i zadržala njen mobilni telefon više časova.
Kako se navodi, ovaj napad na slobodu medija na Kosovu desio se pošto je Ramaj pokušavala da izveštava sa suđenja na kojem je predsednik tzv. Kosova Hašim Tači bio svedok. Novinarka Koha Ditore je ovom prilikom na silu zadržana, a telefon su joj konfiskovali pripadnici unutrašnjeg kruga obezbeđenja Hašima Tačija, navode prištinski mediji.
Nema informacija o tome gde se telefon novinarke nalazio nekoliko sati, što budi sumnje u to da je možda zadržan zbog kloniranja ili izvlačenja informacija iz njega, navode prištinski mediji.
Na kraju, telefon je vraćen novinarki, a ona je puštena na slobodu nakon šest sati prinudnog zadržavanja. Njoj je sat vremena posle zadržavanja u pomoć stigao advokat koga je angažovala Koha Ditore, i ona nije na drugi način maltretirana, osim što joj je zabranjen pristup telefonu.
"Posle oko 6 sati prinudnog zadržavanja od strane kosovske policije, puštena sam pre nekoliko minuta. Razlog zadržavanja je bio taj da sam navodno nelegalno snimala izjavu predsednika Hašima Tačija u toku suđenja u slučaju "Oko naroda".
U početku, posle obaveštenja sudije da saslušanje ne sme da se snima u prisustvu svih sam zatražila od nje da pokaže tu odluku u pisanoj formi, pošto Kodeks o krivičnoj proceduri kaže da zabrana snimanja saslušanja može da se desi samo ukoliko je doneta pisana odluka, i ako se zasniva na jednom od 4 slučaja koje predviđa Kodeks.
Procenila sam da niti postoji pisana odluka, niti ijedan od 4 razloga za nju postoji, a sudija je rekla da možemo svakako koristiti izjave predsednika u našim izveštajima. Ja ne mogu da citiram nekoga a da nemam dokaz da je citat autentičan. Zbog ovoga sam snimala glas predsednika, sa jednim ciljem: da bih ga korektno citirala za izveštaj u novinama. Da se predsednik usprotivio izveštaju i citatima i ocenio ih kao ne tačne, teret dokazivanja bi pao na mene kao na novinarku.
Ovde nije bilo "zločina" koji je poslužio policajcima da me zadrže prinudno nekih 6 sati u policijskoj stanici. NE NEGIRAM da sam snimala saslušanje, jer sam to i učinila, i spremna sam da preuzmem odgovornost za to. Ali paradoks ovog dugog dana je "krađa" mog telefona, bez ikakve konsultacije sa tužilaštvom ili sudijom, od strane nekih policajaca koji su, kasnije sam saznala, pripadnici unutrašnjeg prstena obezbeđenja predsednika Hašima Tačija.
Ni policija, ni kancelarija tužioca ni Sud nisu znali gde se nalazi moj telefon.
Direktno kršeći Kodeks, moj telefon su zadržali pripadnici bliskog obezbeđenja gospodina Tačija, i to nekoliko sati. Kad je slučaj prebačen u Policijsku stanicu 4, u početku sam odbijala da dam izjavu inspektoru, pošto sam istraživala slučaj u kojem je učestvovao policajac, a taj policajac je učestvovao u slučaju negonjenja kriminalnog slučaja direktora Kosovske obaveštajne agencije, o čemu sam napisala istraživački članak.
Oko 21 sat, policija je "otkrila" da neposredno pre mog hapšenja od strane policije, u sekundama kad sam bila prebačena iz sudnice u policijsku sobu, dok je snimač tona bio uključen, nisam uspela da snimim fajl. Posle toga mi je telefon vraćen i ja sam posle 6 sati puštena.
"Moj rat" danas nije bio u tome da negiram tvrdnju da sam snimala saslušanje na sudu, jer zaista verujem u to da predsednik ne treba da bude pošteđen toga. Ali moja borba je bila u tome da zaštitim svoje izvore, javne funkcionere s kojima imam svakodnevne kontakte, zbog mog POSLA. Samo samo zbog ovog uspaničila, jer komuniciram sa mnogo ljudi i moja dužnost je bila da sačuvam njihove identitete, čak i kad ovo znači da bih mogla da završim u zatvoru. Još imam traume od ove drame: u narednim danima, verujem da će sve što sam ovde napisala biti saopšteno drugačije.
(Kurir.rs/Koha)
