Zovu ih "anđeli slomljenih krila", ali se društvo prema osobama sa Daunovim sindromom ne odnosi nimalo anđeoski. Posle završenog formalnog obrazovanja oni ostaju prepušteni sami sebi i vraćaju se u svoje porodice, bez pružene šanse da se osposobe za određene poslove.
Baš to je bio razlog da roditelji dece sa Daunovim sindromom uzmu stvari u svoje ruke i pokušaju da to promene.
Marija Pavlović, članica Udruženja osoba sa Daunovim sindromom i majka osmogodišnjih blizanaca Viktora i Teodore, od kojih devojčica ima sindrom, kaže da njena ćerka trenutno pohađa specijalnu školu, kao i da redovno ide kod fizioterapeuta, logopeda i defektologa. Međutim, sa napunjenih 19 godina okončava se svaki dalji rad sa takvom decom.
- Kada završe srednju školu, nema mogućnosti za njihovo društveno uključivanje. Oni postaju teret lokalnoj zajednici, postaju socijalni slučajevi, postaju teret svojim starim roditeljima, objašnjava Marija.
Da je moguće da osobe sa Daunovim sindromom samostalno rade uverio ih je pozitivan primer iz Banja luke. Tamo ih je psihoterapeut i upravnik Daun centra u Banjaluci Zoran Jelić osposobio za kuvarske i konobarske poslovime, posle čega su se zaposlili u Zdravstveno-turističkom centru Banja Vrućica. Projekat je započeo 2016. godine, tako što je preslikao evropski model dobre prakse rehabilitacije i habilitacije starijih od 19 godina, uz podršku grada, predsednika i Vlade Republike Srpske.
- Taj model iz EU dozvoljava da se osobe sa Daunovim sindromom same izbore za stvaranje sopstvenog identiteta. Oni rade u stvarnim restoranima, sa pravim gostima u Banji Vrućici, gde imaju priliku i da pogreše. Do sada nisu mogli čak ni to jer nisu mogli nigde da rade, kaže Jelić.
Model iz Banja luke sada bi mogao da bude primenjen u Beogradu jer je zvanično potpisan sporazum o saradnji udruženja osoba sa Daunovim sindromom iz dva grada. Treći partner u ovom značajnom poslu biće novobeogradski Centar za brigu o starima, deci i osobama sa invaliditetom, koji će pružati podršku deci sa Daunovim sindromom i njihovim roditeljima.
- Deca sa tim sindromom zaslužuju našu punu pažnju i podršku kako bi razvojno mogla da dostignu vršnjake koliko god je to moguće. Na nama je da stvaramo uslove i pretpostavke u zajednici da se taj proces i dogodi zaključuje direktorka Centra Milka Milovanović Minić.
Dobri rezultati iz Republike Srpske ulivaju nadu svima koji su u ovom projektu da će i u Srbiji rehabilitacija osoba sa Daunovim sindromom dovesti do njihovog potpunog uključivanja. Da "anđeli" samostalno polete.
Promo
