U službi Hitne pomoći u Srbiji ne postoje protokoli za trijažu i lečenje, tako da odluku da li će poslati medicinsku ekipu na poziv građana lekari donose po ličnom nahođenju, upozorava za Kurir Borko Josifovski, bivši direktor beogradske Hitne pomoći.
- Oni koji se javljaju na pozive to procenju na osnovu opisnih odgovora pacijenata šta im je, što zavisi od njihovog obrazovanja, inteligencije i elokvencije, a ljudi su u tim situacijama često uplašeni i u panici pa ne mogu lepo ni da objasne svoje stanje. Zato lekari odluku donose na osnovu svog iskustva, ličnog ubeđenja i stanja sagavornika a što može da dovede i do pogrešnih procena. Dakle vi praktično morate da ih ubedite da vam je stanje hitno - navodi Josifovski, povodom učestalih primedbi građana na rad ove službe.
- Osnovni zadatak je da se razgovori na centrali 194 protokolišu i pokrene pitanje reorganizacije cele službe Hitne pomoći. Hitna treba da bude elitna institucija, a ne da ljudi umiru zbog loše organizacije - ističe Josifovski.
On je 2006. godine razrešen dužnosti direktora Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograd nakon što je ukazao na saradnju lekara Hitne pomoći i pogrebnika. Zbog tog slučaja je dobio status uzbunjivača, a Viši sud je prošle godine presudio u njegovu korist i utvrdio da mu je davanjem otkaza i nečinjenjem po njegovim prijavama naneta šteta.
- Pre nego što su me oterali ja sam u Hitnoj pokušao da uvedem protokol po kome se pozivi primaju po indeksu urgentnog zbrivanja na osnovu 37 simptoma, odnosno po tačno formulisanim pitanjima koja se čitaju po redosledu a na koja pacijenti odgovaraju samo sa da ili ne. Simptomi su grupisana u tri kategorije prema stepenu hitnosti tako da bi se brzo i precizno utvrdilo kada se pomoć šalje odmah, kada se daje savet, a kada bi pacijent trebalo sam da ode u dom zdravlja. Na taj način bi se umanjila mogućnost za greške - ističe Josifovski.
On dodaje i da su 2005. godine neka vozila Hitne imala GPS a u centrali je bila elektronska tabla na kojoj su se pratila vozila u gradu i u trenutku kada se negde nešto desi na tu lokaciju se slalo najbliže vozilo.
- Umesto da se to razvijalo, kada su mene oterali to je sve ukinuto i sad vozila idu gde ko hoće. To bi isto i sada trebalo uvesti - smatra Josifovski, koji se, kako dodaje, svojevremeno zalagao i za obučavanje svih lekara i tehničara po ALS (advanced life support) standardu kako bi stekli međunarodne sertifikate. Nakon njegove smene odustalo se i od tog projekata.
Iz Ministartva zdravlja i Hitne pomoći Beograda nismo dobili odgove u vezi sa problemima u organizaciji hitne službe.
VEČITI PROBLEM NEMA OPRAVDANJA ZA KAŠNJENJE
Josifovski naglašava da se u Beogradu stvara atmosfera da ekipe Hitne pomoći kasne na poziv jer ih nema dovoljno, ali da to nije tačno: - Više puta ste čuli izveštaje da u smeni od 12 sati ima 120 intervencija, ali niko ne pominje da ima 24 ekipa što znači da one u smeni odgovore na samo pet poziva. Tako da ta kašnjenja nemaju opravdanja.
(Kurir/Sanja Đorđević)
NE PROPUSTITE
