Najnovije vesti

JEB.ĆU IM MAJKU MAJČINU! Malo poznati detalji iz ARKANOVOG života: Na čijoj sahrani je nosio BOMBE U DŽEPOVIMA, kome je tražio da skine TITOVU SLIKU sa zida, šta je govorio da bi uradio Hrvatima...
Foto: EPA

nikad ispričana priča

JEB.ĆU IM MAJKU MAJČINU! Malo poznati detalji iz ARKANOVOG života: Na čijoj sahrani je nosio BOMBE U DŽEPOVIMA, kome je tražio da skine TITOVU SLIKU sa zida, šta je govorio da bi uradio Hrvatima...

Društvo

Novinar Manojlo Manjo Vukotić u svojoj knjizi "Olovne reči", koja se od skoro pojavila u knjižarama, donosi zanimljivu priču o jednoj iznenadnoj poseti Željka Ražnatovića Arkana.

 

Priču vam prenosimo u celosti.

 

Hoćete li da siđete, molim vas.Došao je Arkan. Šta da radim? pronašla me je sekretarica Lidija na nekom od spratova "Borbine" kuće.

 

- Odakle Arkan sad?

 

- Još su dvojica sa njim.

 

- Neka ga Rade (Cvetićanin) uvede u sobu, silazim.

 

Na vrh pravouganonog stola u sobi kolegijuma staroj nepromenjenoj od kada su tu sedeli direktori poput Milovana Đilasa, Veljka Vlahovića, Jože Smolea, Mome Markovića - raskomotio se Arkan. U maskirnoj uniformi. Sa desetinama nekih žica, kablova okolo... Na palcu leve ruke gips. Izgrlismo se.

 

Ovaj zagrljaj ima rođačku priču: prva Arkanova žena, Natalija, sa kojom ima četvoro dece, od martinovića je a majka joj je od Vukotića. Divna, pametna, mirna, završila svetsku književnost., govori pet jezika. Odmah na početku ovog nesrećnog i bratoubilačkog rata poginuo joj je brat od ujaka, 21 - godišnji Šaleta Vukotić. Prosto se bio zalepio za Arkana i krenuo s njim u pohod po Hrvatskoj. Već u prvim okršajima , u nekom noćnom prepadu "zengi" poginuo je.

 

Na Čevu, gnezdu Vukotića, sahranjen je mladi Šaleta. Došao je naravno, i Arkan sa Natalijom. Tada sam ga upoznao. Potpuno neobičan. Detinjast u licu.

 

Lepo građen. Miran. U letnjoj garderobi. Nad rakom je stajao kao kip, bez ijedne grimase. Bez suze. Uprtih očiju u sanduk. Nijedne reči.

 

- Baš mi neobično mirno izgleda! - kažem prijatelju iskusnom policajcu kada smo se vratili kod Đurove kuće (Šaletin otac).

 

- Da, da. Samo u džepovima nosi dve bombe.

foto: Shutterstock

Još jednom gledam tu ledenu, opijajuću mirnoću: Arkan trpa Nataliju, dete i svog pratioca u džip, a on seda za volan. Uskim zmijastim putem od Cetinja ima 32 kilometara.

 

Pričamo o tekstu zbog kojeg je došao. Podnaslov jeste ogoljen i optužujući: "Arkan je u inostranstvu, uz dogovor sa službom, likvidirao..."

Mučna priča.

 

- Ovaj što je ovo naškrabao sada je u Bosni! - gleda me.

 

- Na putu je! - čudim se njegovoj obaveštenosti.

 

- Reci mu da se ne vraća! Bolje mu je. Nek se upiše u muslimane! - sipa pretnju.

 

Dok ćaskamo sekretarica me moli da izađem jer zovu iz MUP. Neki šef pita da li je kod mene Arkan, kakva je "atmosfera", treba li da dođu.

 

- Samo vi sedite. Sve je u redu - tešim ga.

 

Gleda Arkan na zidu Brozovu sliku.

 

- Skini ovog mrca, molim te. Nemoj da ga ja skidam.

 

Smirujem ga kako je uskoro neka godišnjica, pa ćemo menjati nešto.

Malo prođe, a ovi iz MUP ponovo zovu i pitaju: "Da li je sve u redu?"

 

U međuvremenu prostruji kroz sivi Beograd čudna priča: Arkan se spustio helikopterom na "Borbinu" zgradu i sad tamo "operiše".

 

Kad je on ulazio u zgradu, iznad centra grada je prohujao neki helikopter i, eto, pukla izmišljotina.

 

Još jednom pogleda Brozovu glavu.

 

- Skini ga, života ti, ne mogu da ga gledam.

 

Dogovorimo se uz mirnu priču da dođem u "njegove podrume", u Erdut, i ko još hoće, pa da napravimo intervju.

 

- Evo, Moma Đorgović će da napravi razgovor. Vi ste poslastičari: ti držiš ovde, a on na Kopaoniku ima čuvenu "Vijenu"!

 

Kada sam ga ispratio ili "ih ispratio", jer su bila i dva pratioca (jedan je na kolenima, dok je sedeo, držao "malu pušku", a drugi na leđima dva pištolja), u holu, ispred kabineta okupilo se nekoliko desetina zaposlenih iz kuće - došli su da pozdrave "komandanta".

 

- Da on još jednom pogleda u Broza, ustao bih i skinuo ga! Šta znam, možda bi pucao u njega! - nije baš veseo bio Rade.

 

Otišao je i Moma i napravio razgovor, opširan, cela strana velikog formata, za nedeljni dvobroj. Nisam bio u Beogradu, ali čitam:

 

- Šta biste sad uradili Hrvatima? - poslednje je pitanje.

 

- J... im majku majčinu! - završava se intervju.

 

Videli smo se nekoliko puta posle toga. Uvek se ponašao kao rođak.

 

A moja rođaka Natalija posle 13 godina braka iznenada je pokupila decu i napustila kuću. Prvo je bila u Italiji, pa Grčkoj i skrasila se u Americi. Radila je brojne poslove da bi preživela i izvela decu na put. Danas žive u različitim delovima velike zemlje: Maša je završila studije, Milena filmsku režiju, Vojin je takođe završio fakultet, Nikola radi u lancu hotela "Hilton".

 

Svih četvoro nose majčino prezime - Martinović. Ostatak priče je poznat.

 

Kurir.rs/Foto: EPA, Foto: Shutterstock

 

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...