Ukoliko budu usvojene najavljene izmene Zakona o radu, zaposleni koji budu otvarali lažna bolovanja mogu vrlo lako ostati bez posla!
Predlagač ovih izmena je Privredna komora Srbije, a njeni predstavnici objašnjavaju da je suština da poslodavac može da zatraži izveštaj zdravstvene ustanove na osnovu koga bi se utvrdila osnovanost bolovanja ako je u toku jednog meseca procenat zaposlenih koji su bili odsutni veći od deset odsto. Ukoliko se utvrdi da je došlo do zloupotrebe prava na bolovanje, poslodavac može da zaposlenom da otkaz. Procenjuje se da u Srbiji lažnih bolovanja ima oko 30.000 na godišnjem nivou.
Direktor Unije poslodavaca Srbije Srđan Drobnjaković rekao je za Kurir da su lažna bolovanja sve učestalija. - Recimo u sezoni branja malina, sezonskih poslova, broj bolovanja se drastično povećava. Statistika je pokazala da je u prošloj godini, na osnovu kontrola, preko 12 odsto zaposlenih bilo na bolovanju iz neopravdanih razloga. Po novom predlogu, poslodavac može zatražiti izveštaj nadležne ustanove, ako je procenat odsustvovanja sa posla zaposlenog veći od deset odsto. Nakon toga, može se dati otkaz, ali je i to diskutabilno i tu može biti zloupotreba - objašnjava Drobnjaković i ističe da se mora utvrditi konkretan način na koji je zaposleni zloupotrebio bolovanje, kako ne bi dolazilo do povlačenja po sudovima.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije, ističe da u Srbiji postoji ogroman strah od gubitka posla, zbog čega pojedini radnici dolaze na posao s gripom, pa i gipsom. - Tvrdim da su se lažna bolovanja svela na minimum. Naravno da ih ne podržavam, ali donekle razumem ljude koji se nađu u situaciji da moraju na "lažno bolovanje" s obzirom na to da rade za 27.000 dinara i hrane četvoročlanu ili petočlanu porodicu, ti ljudi to rade isključivo da bi imali dodatni prihod - kaže Savićeva za Kurir.
Eventualne izmene i usvajanje nove verzije pomenutog zakona naći će se pred Narodnom skupštinom tek sredinom 2020. godine, a do tada će se razmatrati sve inicijative i rešenja, pa i oni koji se tiču sprečavanja i sankcionisanja zloupotrebe bolovanja. Kako piše Nova ekonomija, od januara do oktobra 2017. godine pokrenuta su 1.322 postupka kontrole privremene sprečenosti za rad, i to na zahtev poslodavca u 708 slučajeva i matične filijale u 445 slučajeva. U Ministarstvu zdravlja najavili su da je to samo početak rigoroznijih kontrola i da će doći do detaljnije provere otvaranja bolovanja zbog dijagnoza na koje se zdravi ljudi najčešće "izvlače".
Dr Nevenka Dimitrijević Sve mora da se dokaže
Prim. dr Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine, ističe da niko nije "lud da daje bolovanje nekom ko se folira". - Svako bolovanje mora da se dokaže. Ukoliko se nama lekarima pacijent javi za neki problem, mi smo tu da mu pomognemo. Često se dešava da poslodavac traži od nas preko direktora svu potrebnu dokumentaciju, čak i prvog dana bolovanja zaposlenog. Međutim, tako nešto nije moguće, jer time povređujemo privatnost pacijenta koja je propisana zakonom. Tada poslodavac koristi svoje metode kako bi dokazao lažno bolovanje zaposlenog - navodi ona.
Kurir.rs/ Branka Travica Foto: Shutterstock, Unija poslodavaca Srbije
NE PROPUSTITE
