Osiromašeni uranijum kriv je za to što se broj agresivnih malignih bolesti drastično povećao kod dece. U porastu su i autoimune bolesti, a mališani najčešće obolevaju od leukemije ili raka krvi, malignih limfoma ili raka limfnih žlezda i rabdomiosarkoma ili raka mišićnog i vezivnog tkiva, upozorenja su najvećih srpskih stručnjaka.
Kancer napada mališane
Prof. dr Danica Grujičić, neurohirurg i vršilac dužnosti direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, navela je da se određene vrste tumora, koje su se javljale isključivo kod ljudi od pedeset ili šezdeset godina, sada javljaju kod dece. - Broj agresivnih malignih bolesti posebno je povećan kod mališana. Ne postoji porodica u zemlji koja nema nekog obolelog od malignih bolesti - istakla je ona.
Gostujući na RTS, dr Grujičić je navela još veću opasnost od osiromašenog uranijuma, kojim je Srbija gađana tokom NATO agresije, a to su druge toksične supstance. - NATO je od nas napravio eksperimentalni poligon. Ne radi se samo o osiromašenom uranijumu. Postoje toksične supstance, otrovi kojima je zatrovano tlo. To je bila regionalna ekološka katastrofa. Ugrožene su sve zemlje u regionu - rekla je dr Grujičić i kao poseban problem istakla povećan broj malignih bolesti, naročito kod dece: - Nekada smo imali visok procenat izlečenja kod dece, ali sada više ne. U porastu su i autoimune bolesti. Žene sa ogromnim lekarskim kartonima obilaze lekare, a da ne pričamo kakve je psihičke posledice ostavila NATO agresija.
Osiromašeni uranijum krivac za rak
Doskorašnji predsednik Društva za borbu protiv raka Srbije prof. dr Slobodan Čikarić kaže za Kurir da nema dileme i da je osiromašeni uranijum uticao na povećanje broja malignih tumora kod dece i odraslih. - NATO ne želi da se ta stvar razotkrije jer bi posledice bile vrlo neprijatne. Istraživao sam 20 godina i uporan sam u nastojanju da dokažem da je osiromašeni uranijum koji je bačen na Srbiju uticao na povećanje malignih oboljenja, posebno sistemskih - leukemije i limfoma. Rađaju se i deca sa psihofizičkim malformacijama ili deformitetima, povećan je sterilitet i kod muškaraca i kod žena - naglašava on.
Prof. dr Čikarić dodaje da se kod dece najčešće javljaju leukemija, maligni limfomi i rabdomiosarkomi. - Od 1999. godine stopa mortaliteta ili broj umrlih na 100.000 stanovnika se povećava - 1998. ona je iznosila 230, a 2017. se popela na 313, i to kod svih uzrasta stanovništva. To znači da je 36 odsto povećana stopa mortaliteta od malignih tumora i nije slučajno što je tako - zaključuje naš sagovornik. U Srbiji se svake godine kancer otkrije kod 314 dece uzrasta do 19 godina, a čak 50 njih godišnje izgubi bitku s bolešću. Porazna zvanična statistika govori da je čak dve trećine novoobolele dece od malignih bolesti staro do 15 godina.
Preliminarni rezultati Porast obolelih mališana od leukemije
Preliminarni rezultati naučnomedicinske studije, koju sprovodi Komisija za istraživanje posledica NATO bombardovanja, pokazuju porast učestalosti malignih bolesti, naročito leukemije, kod dece od pete do devete godine. Osim toga, prema istim informacijama, broj obolele dece do 18 godina od malignih bolesti krvi i mozga je takođe u znatnom porastu i počev od 1999. godine je sve veći!
Brojke 15 tona osiromašenog uranijuma bačeno na Srbiju 4,5 milijardi godina traje poluraspad uranijuma 314 mališana u Srbiji svake godine oboli od raka
Činjenice - izlaganje osiromašenom uranijumu ima najjače dejstvo posle 15 do 20 godina - to znači da ćemo ove godine imati drastično povećanje broja obolelih - do 1999. godine od raka je godišnje obolevalo između 9.000 i 19.000 ljudi - od 1999. do 2012. stopa obolevanja od svih vrsta karcinoma porasla je za 30 odsto - 2006. godine skočio je broj limfoma i leukemije - 36.000 novih slučajeva obolevanja od raka se dijagnostikuje svake godine - više od 20.000 ljudi godišnje umre od kancera u Srbiji
Najčešće vrste raka u Srbiji
MUŠKARCI * rak pluća * rak debelog creva * rak rektuma * rak prostate
ŽENE
* rak dojke * rak debelog creva * rak pluća * rak grlića materice
DECA * leukemija * maligni limfomi * rabdomiosarkomi
Kurir.rs/ Mina Branković Foto: Shutterstock, Kurir
NE PROPUSTITE
