Najnovije vesti

DIGITALIZACIJA KULTURE U SRBIJI: Evo kako da jednim klikom odete u muzej, galeriju ili manastir (FOTO)
Foto: Tanjug/Tanja Valič

pretraživač kulturnog nasleđa

DIGITALIZACIJA KULTURE U SRBIJI: Evo kako da jednim klikom odete u muzej, galeriju ili manastir (FOTO)

Društvo

Sva pokretna i nepokretna kulturna dobra, koja čuvaju arhivi, biblioteke, muzeji, galerije i zavodi za zaštitu spomenika kulture, objedinjeni su jedinstvenim portalom za pretragu kulturnog nasleđa Srbije i mapiranje spomenka i ustanova kulture, koji je pokrenulo Ministarstvo kulture i informisanja uz stratešku podršku kompanije Majkrosoft Srbija.

 

foto: Printscreen

Pretraživač kultrurnog nasleđa garantuje verodostojnost obrađenih podataka i korisnicima pruža mogućnost da na jednom mestu, unošenjem ključne reči, dobiju osnovne informacije o željenom pojmu.

 

Pomoćnik ministra za razvoj digitalne infrastrukture u oblasti kulture i umetnosti Dejan Masliković kaže je reč o digitalnom mehanizmu koji prikuplja podatke iz svih baza ustanova kulture na teritoriji Srbije.

 

"Pretraživač prikuplja podatke koji su u digitalnom obliku do sada uneti u te baze - neke ustanove su u potpunosti to uradile, neke tek unose, i izlazi u susret aktuelnom trenutku tako što na savremen način, koristeći informaciono-komunikacione tehnologije, predstavlja građanima Srbije kulturno nasleđe koje se čuva u našim ustanovama kulture", objasnio je Masliković.

 

Uveren da je to pravi način da se pristupi mladim generacijama i da im se ponude verifikovane informacije koje se odnose na nacionalni i kulturni identitet, Masliković naglašava da je cilj da se građanima, uz pomoć savremenih tehnologija, približi kulturno nasleđe.

 

Pretraživač obuhvata četiri baze - baza za arhive sa dokumentima značajnim za istoriju, baza za nepokretna kulturna dobra koja omogućava pretraživanje baza zavoda za zaštitu spomenika kulture, baza muzeja i galerija sa pokretnim kulturnim dobrima, baza starih i retkih knjiga koje čuvaju biblioteke i narodno-bibliotečki fond.

 

foto: Tanjug/Tanja Valič

Korisnicima su dostupne osnovne informacije o svim digitalizovanim objektima, odnosno kulturnim dobrima koja se nalaze u bazama ustanova.

 

"To nisu sveobuhvatni podaci, ali su dovoljni da zainteresujemo građane za ono što se nalazi u našim ustanovama. Nikako nam nije namera da pretraživač zameni ustanove. Naprotiv, kao što uz pomoć Gugla pretražujete restorane i turističke organizacije, tako ovim pretraživačem možete da pretražujete pokretno kulturno nasleđe", objasnio je Masliković i dodao da kada je nepokretno nasleđe u pitanju, jednim klikom se dobija mapa koja može korisnika da odvede do traženog spomenika kulture, bilo da je manastir ili tvrđava.

 

Do sada najveću pažnju građana privukle su informacije o velikim slikarima Savi Šumanoviću i Paji Jovanoviću, o rimskim šlemovima, Beogradskoj tvrđavi što je bilo u fokusu dosadašnje kampanje na društvenim mrežama.

 

"Najvažnije je da građani shvate da je pretraživač mesto gde oni treba da istražuju kulturno nasleđe Srbije, da urone i putuju kroz ustanove kulture, fondove i zbirke i da sami vide šta to mi baštinimo. Kulturno nasleđe Srbije je vlasnistsvo Republike Srbije i svih građana te svako od njih ima pravo da zna šta se čuva u muzeju u njegovom gradu ili nekom drugom, u arhivima i bibliotekama", naglasio je Masliković.

 

On je skrenuo pažnju da kada je digitalizacija u pitanju u Srbiji postoji mnogo primera dobre prakse kao što su Narodna biblioteka Srbije, Galerija Matice srpske, Muzej Vojvodine, Arhiv Vojvodine, Arhiv grada Beograda.

 

foto: Tanjug/Tanja Valič

"Digitalizacija u Srbiji se najduže odvija u bibliotekama - preko tri decenije, u muzejima oko dve i po decenije, a u arhivima je u začetku. Zavodi za zaštitu spomenika kulture su uspeli da digitalizuju i ubace u svoj informacioni sistem svih 2.500 nepokretnih kulturnih dobara. Ima još dosta posla kada je aeheologija u pitanju i neki drugi vidovi kulturnog nasleđa", kaže Masliković.

 

Posebnu pažnju zavređuje više od 50 digitalnih vodiča, koje je kreirao Matematički institut SANU, a koji su obezbeđeni za ustanove kulture, gradska jezgra, jezgra stare industrijske zone, arheološke lokalitete i direktno su povezani sa kulturnim turizmom i turizmom uopšte.

 

Informacije na sajtovima www.kultura.rs , www.kultura.srb ili www.culture.rs dostupne su na srpskom jeziku i na ćirilici, a mogu se pretraživati i na engleskom i na latinici.

 

U planu je uvođenje manjinskih jezika i mogućnosti da osobe sa invaliditetom mogu da pristupe sajtu bez problema, a Pretraživač će se dalje širiti na kulturna dobra koja se nalaze u privatnim fondacijama, legatima, kolekcijama i zbirkama.

 

Masliković ističe da malo zemalja ima pretraživače ovoga tipa, ali i da Srbija, bez obzira što nije članica Evropske unije, prati evropske tokove, te im je uzor bio i projekat Evropske komisije - EUROPEANA.

 

"Tu se nalazi celokupno nasleđe svih članica, pridruženih članica EU i onih koje su u postupku pridruživanja i nama je bila ideja da i naš pretraživač bude slika i prilika naše kulture kao što je EUROPEANA slika i prilika evropske kulture", rekao je Masliković i dodao da im je plan da podaci iz srpskog pretraživača direktno odlaze u EUROPEANU.

 

(Kurir.rs/Tanjug)

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...