Srbija je danas bezbednija i spremnija nego pre, ali nas deli mnogo i novca i vremena od toga da smo bezbedni od poplava. Od 2014. godine ne prestajemo da ulažemo u preventivnu infrastrukturu, zahvaljujući potpunoj promeni stava države na ovu temu. Međutim, ko očekuje da za pet godina bude obnovljeno nešto što je devastirano 30 godina - taj se grdno vara, kaže za Kurir direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima pri Vladi Srbije Marko Blagojević.
Šta je urađeno od katastrofalnih majskih poplava 2014. do danas na zaštiti od ovakvih elementarnih nepogoda? - Urađeno je sve neophodno da se preventivna infrastruktura obnovi i unapredi. Čak 30 godina je preventivna infrastruktura bila izložena kriminalnom nemaru, vodoprivredna preduzeća bila su devastirana, sistem je bio u decenijskoj nebrizi. Od 2014. se stvari dramatično menjaju kada je u pitanju naš odnos prema vodotokovima. Tada smo, ne sa nule, nego iz minusa krenuli da se bavimo time i od tada je 100 miliona evra uloženo što u potpuno nove objekte, što u obnovu i unapređenje postojećih objekta.
Kakvi su radovi najčešće izvođeni? - Gde je bilo potrebno, rađena je rekonstrukcija nasipa, negde su građeni potpuno novi objekti, negde mobilni sistemi za zaštitu. Negde, kao recimo u Obrenovcu, rađeno je čišćenje Kolubare i Tamnave, koje su te 2015. očišćene prvi put nakon 40 godina! Odvodni kanali na nekim teritorijama koji nisu čišćeni od izgradnje vraćeni su u projektno stanje. U Lučanima je urađen potpuno novi nasip od dva kilometra, koji štiti najgušće naseljen deo grada, očistili smo kanale i dodali pet bujičnih pregrada u brda. Svi izvedeni radovi su dali rezultate i gde god je rađena obnova i zaštita, nigde nije bilo problema. Radili smo na preko 500 lokacija u 100 opština i rezultati su se videli i tokom ovih poplava. To jest, ko je želeo - mogao je da vidi.
U čemu je onda problem, zašto se i danas dešavaju poplave na nekim mestima u Srbiji? - Lokalni vodotokovi, kanali za odvodnjavanje i đubre ostaju problem. To je ključni, ali ne i jedini faktor. To je u nadležnosti lokalnih samouprava, mi smo im pomagali da unaprede lokalnu preventivnu infrastrukturu, samo prošle godine smo na to dali 15 miliona evra. To je stvar za koju je potrebno jako puno vremena. Kraljevo verovatno ima veću štetu nego u poplavama 2014. Ali poplave nisu došle sa Ibra ili Morave, nego od izlivanja potoka i kanala za odvodnjavanje, koji su u nadležnosti lokalne samouprave. Grdica je sagrađena na mestu prirodne akumulacije, koja je zamišljena kao mesto gde se Morava izliva kontrolisano. Sve je to nelegalno građeno... Takođe, uz kanale za odvodnjavanje je problem i kišna kanalizacija, koja nije projektovana za toliku količinu kiše.
U medijima, ali i na društvenim mrežama, kruži snimak nastao na reci Raški koji prikazuje bager kako s jedne strane mosta prebacuje đubre na drugu stranu i ispušta ga pravo u reku. Zašto ne u kamion koji bi to smeće odložio na deponiju?
- U Novom Pazaru je urađen ogroman posao, napravljena je potpuno nova infrastruktura. Taj čovek koji je to uradio štitio je most, da reka može normalno da teče, da se razbije čep od mulja. Bilo bi divno kad bi on na licu mesta razvrstavao otpad i vozio ga na reciklažu, ali u tom trenutku je prioritet bio da se reka ne izlije, da ne poplave kuće, i to su stvari koje se rade u vanrednim situacijama!
(Kurir.rs/Jelena Pronić)
