Knjiga putopisa „Ruski krst“ autora novinara Kurira Zorana Šaponjića predstavljena je čitalačkoj publici na četvrtom Sajmu knjiga u Andrićgradu.
Delo vrsnog novinara nastalo tokom putovanja dugih 35.000 kilometara, prema oceni kritičara svrstava se u red antologijskih ostvarenja putopisnog žanra. O ovom delu, profesor Emir Kusturica je zapisao: „Šaponjić je pravdoljubiv do bola, inteligentan je kao vuk, rodoljub je i slovenofil. Njegovi putopisi su ranjivi kao i njegova priroda, a reči birane svaki put, kao što Andrić napisa „težinom svoga tela“.
– Ovu knjigu sam pisao srcem, drugačije nisam znao i umeo. Dok sam živ pamtiću trenutke kada sam posle pet časova putovanja automobilom od Sevastopolja, preko Sinferopolja, došao do Krimskog mosta dugog 18 kilometara. Tada sam, posle decenije čekanja, ugledao stepe Kubani. To možete samo da doživite i da se pitate postoji li međa između jave i sna. Isti osećaj imao sam godinu dana ranije na Sevastopolju, na gradskom groblju gde je sahranjeno, zamislite, ne zna se nipribližno tačno, između 100 i 300 hiljada ruskih vojnika od 1855. godine i Krimskog rata, pa do podmorničara iz „Kurska“. Hodate od ulaza u groblje do kapele, kao kroz Golgotu. Onda vam saopšte da su svuda ispod kosti mučenika. Doživite trenutak da se ka hramu uspinjete, a nogama ne dodirujete zemlju – rekao je Šaponjić tokom predstavljanja putopisa u Andrićevom institutu – Veliku zahvalnost za ovu knjigu dugujem profesoru Emiru Kusturici i ruskim prijateljima Anatoliju Ivanoviču Lisicinu i Viktoru Ivanoviču Tiriškonu.
Književni kritičar Želidrag Nikčević, urednik Sajma knjiga u Andrićgradu, ističe „putopisnu radost koja se preliva od prve do poslednje stranice“, kao i to da je Šaponjić autor ne jedino tekstova, već i sjajnih putopisnih fotografija.
– Prva pomisao tokom čitanja je: voleo bih da sam ja ovo video, da sam ovo zapisao, a ponajviše zbog specifične, isijavajuće plemenitosti koju svaki red putopisa nosi. Onda shvatite da je „Ruski krst“ mogao napisati samo taj čovek, ne vi. Kao da su svakom čoveku dosuđeni tek određeni vidici i horizonti, i samo taj jedan je kadar da ih doživi i opiše na jedinstven i neponovljiv način. Pred nama se ponavlja magija najboljih putopisa zbog koje se sećamo putopisa Isidore Sekulić ili Miloša Crnjanskog – rekao je Nikčević – Šaponjić bira Rusiju, ili ona bira njega, a specifična težina pera kojom je ova knjiga pisana, neki viši zavet i pravoslavna osećajnost sugerišu da bi se ona mogla zvati i „Moj krst“. Tako je kada piše o biznisu, o nuklearnim a ne jedino o kupolama divnih hramova, sve svedoči o tajni opstanka pravoslavnog čoveka, a sve je protkano ljubavlju. važno je da se obvakve knjige pojavljuju, one su mesto sastanka bližnjih, jer je utisak prilikom čitanja, da smo tamo gde je Šaponjić bio, bili i mi.
O knjizi je pored Nikčevića i autora, govorio književnik Milan Ružić.
– Srešćete u ovoj knjizi iskrene Ruse koji vole Srbiju, repere prvake sveta u zavarivanju, kozake koji lete nad stepama i huče nebom, pa vam ne daju da zaspite. Srešćete Hrista u svakoj autorovoj rečenici, kao i Burjate, Mongole, Hune, patrijarhe i monahe, bogate i prosjake… Sreščćete zvona drvenih crkava i dobre ljude koji osluškuju. Rusija će vam biti bliža, ali će vam sa sobom preko pola sveta doneti i našu zemlju, koja je nakada davno, siguran sam, spakovala kofere i odselila se iz Rusije – rekao je Ružić – Ovo je hod Rusijom sa Zoranom Šaponjićem, dok svojim stopama iscrtava krst preko cele Rusije. Ovo je knjiga o krstonoši, on na slabim leđima nosi ruski i srpski krst, svekrst, i iako je tužan, ne brine ga što zna da neće izdržati, ali ga silno raduje što je pokušao.
(Kurir.rs/Iskra)
