Svetski dan izbeglica obeležen je 20. juna sa najvećim brojem prinudno raseljenih lica u poslednjih 70 godina. Prema poslednjim podacima Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR) u svetu danas ima preko 70,8 miliona raseljenih lica, što je za 2,2 miliona lica više nego prethodne godine a dvostuko više nego pre dve decenije. U raseljenja lica spadaju izbeglice, tražioci azila i interno raseljena lica.
Ratovi, ekonomske krize, siromaštvo, želja za boljim životom ali sve češće i posledice klimatskih promena postaju razlog sve masovnijih migracija stanovništva.
Iako se u Srbiji beleži pad broja migranata, u zemlji se i dalje nalazi veliki broj lica koji imaju potrebu za međunarodnom zaštitom. Neophodna je koordinacija aktivnosti i zajednički napori državnih institucija, lokalnih samouprava, nevladinog sektora, međunarodne zajednice, građana i naročito medija, s obzirom na to da migranti predstavljaju veoma ranjivu grupu lica, podložnu eksploataciji i raznim oblicima diskriminacije, a veliki broj među njima su deca.
Kao najveći donator Srbije, Evropska unija ujedno je i najveći partner Srbije koji joj pruža podršku u upravljanju migracijamakroz različite projekte. U sklopu Podrške Evropkse unije upravljanju migracijama u Republici Srbiji, 17. jula u Beogradu je održana treća u nizu radionica za predstavnike medija na kojoj su predstavnici nadležnih institucija i predstavnici medija razmenili preporuke i iskustva sa ciljem da unaprede međusobnu saradnju i zajednički doprinesu povećanju kvaliteta medijskog izveštavanja na ovu temu. U okviru radionice učesnici su predstavili najnovije statističke podatke o migrantima i izbeglicama u Srbiji.
U diskusiji sa novinarima učestvovali su pomoćnik komesara za izbeglice i migracije Republike Srbije Ivan Gerginov, posebni savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dragan Vulević, predstavnica Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Sanja Savić, savetnik u Ministarstvu zdravlja Aleksandar Ranković, Saša Gocić iz Uprave granične policije i Katarina Filipović iz Kancelarije za azil. O izveštavanju o migracijama i izbeglicama govorila je Mirjana Milenkovski ispred Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR), dok je Aleksandra Nikšić, urednica BBC vesti u Srbiji, predstavila negativne uticaje lažnih vesti najavno mnjenje.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, Srbija ima 6.000 smeštajnih kapaciteta u svojim prihvatnim centrima. Popunjeni kapaciteti trenutno broje 2.656 mesta, a procenjuje se da se i nekoliko stotina ljudi nalazi van centara.
Saša Gosić iz Uprave granične policije, je istakao da se svake godine Srbija suočava sa povećanjem broja putnika koji prelaze granice. Prema njegovim informacijama, tokom prošle godine 72 miliona ljudi je prešlo granice Srbije. Broj putnika koji prelaze naše granice svake godine povećava se za 7 do 10 procenata, a tokom proteklih 10 godina taj broj se povećao za preko 50 odsto. “To više nisu samo sigurnosna pitanja. Krijumčarenje ljudi je jedan od najvećih rizika za migrante zato što se oni tretiraju kao roba. Za ovo krivično delo može se dobiti od tri do 15 godina zatvora”, naglasio je Gocić.
Predstavnik zdravstvenog sistema Aleksandar Ranković je govorio o očuvanju zdravlja migranata i opšteg javnog zdravlja i posebno je istakao ulogu i značaj medija za protok verodostojnih informacija u cilju sprečavanja panike
Predstavnica Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Sanja Savić je govorila o posebnoj ranjivosti migrantske populacije koja može biti podložna eksploataciji. Do sada je registrovano devet žrtava trgovine ljudima u Srbiji, među njima su bili dečak iz Pakistana i devojčica iz Nigerije koji su dobili azil u Srbiji. Najviše žrtava trgovine ljudima dolazi iz Avganistana, Sirije, Pakistana, Nigerije i Kameruna, kako kaže Sanja Savić.
O preporukama za medijsko izveštavanje govorila je Mirjana Milenkovski, predstavnica UNHCR-a i navela podatak da se svet nikada do sad nije suočio sa većim brojem izbeglica.
“To su deca koju su roditelji pustili da idu sama ili su se negde usput razdvojila. Mi smo nedavno imali dečaka koji je rekao da to što je video na putu nije znao da postoji”, rekla je Milenkovski.
„Sve češće se govori kod nas samo o migrantima, ali još uvek postoji broj ljudi koji imaju potrebu za međunarodnom zaštitom“, ističe Milenkovski.
U pomoć interaktivne radionice medijski profesionalci i predstavnici državnih institucija su imali priliku da vode konstruktivan razgovor i da dođu do zajedničkih preporuka za unapređenje medijskog izveštavanja. Novinari su istakli da bi institucije trebalo da budu dostupnije i otvorenije ka medijima kada je u pitanju razmena informacija na temu migracija. Svi učesnici su se usaglasili da pojedina medijska izveštavanja o ovoj temi prevazilaze etičke standarde profesije i predstavljaju jedan od uzroka negativnih stavova javnog mnjenja prema migrantima i izbeglicama na teritoriji Srbije
Prethodne dve radionice u sklopu Podrške Evropkse Unije upravljanju migracijama u Republici Srbiji održane su u Nišu i Novom Sadu u junu mesecu.
Promo tekst
