U sklopu kampanje OUN za borbu protiv trgovine ljudima naša organizacija je na osnovu materijala i informacija koje smo dobili od gospođe Reke Furtos predstavnika UN u Beču, departmana za borbu protiv droga i kriminala započela kampanju u Srbiji povodom 30. jula svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima. Pre svega treba napraviti razliku između trgovine ljudima i krijumčarenja migranata o čemu govore različiti članovi Krivičnog zakona Republike Srbije /388,389 i 390 o trgovini ljudima a 350 o krijumčarenju ljudi/ ali i različiti akti međunarodnog prava i UN. Najčešći oblik trgovine ljudima vezan je za prostituciju. Devojke ali i mlađi muškarci su žrtve. Njih makroi prodaju jedan drugome kao stvar. Žrtve su zaplašene silom, pretnjom da će biti objavljene njihove kompromitujuće fotografije ili snimci.
Neretko žrtve postaju deo lanca kao organizatori ili osobe koje vrbuju ne bi li tako otkupili svoju slobodu od kriminalaca.
Često se vrbovanje vrši preko oglasa gde se nude neverovatno dobri poslovi za koje je potreban samo prijatan izgled i starosna dob do 30 godina. Molimo naše građane da dobro provere osobe koje im nude poslove manekenstva, modelinga, promovisanja hotela i kockarnica, poslova na privatnim jahtama ili imanjima.
Naš savet je da se poslovi prihvataju samo preko proverenih agencija koje su registrovane u Ministarstvu za rad da mogu da posreduju u slanju naših građana u inostranstvo radi zapošljavanja ili slično.
Ukoliko vam se neka ponuda za posao učini da je previše dobra verovatno tako i jeste. Više puta proverite agenciju i poslodavca lično. Isto važi i za oglase u kojima se traže sezonski radnici na poslovima građevine ili plantažama voća. Poslednjih godina zabeleženi su slučajevi prinudnog rada što predstavlja vid trgovine ljudima takoće.
Ljudi su bili prinuđeni da rade u robovskim uslovima ne bi li samo dobili pasoš nazad da mogu da se vrate u Srbiju. Organizovano prosjačenje uz pomoć osoba koje su najčešće deca ili starci koje kriminalci prodaju među sobom drugo je po brojnosti kada govorimo o trgovini ljudima. Ovakve slučajeve viđamo svuda. Naš savet je da prosjaku kupite vodu, sok, sendvič i tako mu pomognete. Novac u većini slučajeva uzimaju kriminalci. Prosjačenje možete prijaviti Centru za socijalni rad ili komunalnoj miliciji. Na Afričkom kontinentu masovna pojava je prodaja dece koja se zatim šalju u izuzetno surove kampove za obuku gde postaju mašine za ubijanje. Tragedija godinama postaje još veća jer većina od onih koji prežive pakao ratova postaju isti kao osobe koje su njih kidnapovale iz svojih domova i prodale nekoj privatnoj vojsci ili terorističkoj grupi. Trgovina ljudskim organima predstavlja naj užasavajući oblik kriminala vezan za trgovinu ljudima. Izuzetno je prisutan u zemljama Trećeg sveta, Afrike i srednje Amerike. Nažalost naši građani su bili žrtve organizovanih kriminalno terorističkih bandi o čemu svedoči izveštaj Dik Martija o zločinima u Žutoj kući. Zahvaljujemo se Televiziji Hepi koja je ovoj temi posvetila prostor u emisiji Dobro Jutro Srbijo 28. Jula i pozvala u goste predsednika IPO Iliju Životića, Stevana Đokića iz Centra za bezbednost istrage i odbranu DBA i gospođu Jelenu Anđelić iz Crvenog Krsta Srbije. Molimo sve građane koji imaju bilo kakva saznanja o trgovini ljudima da se obrate Kancelariji za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima u Ministarstvu unutrašnjih poslova na broj telefona 011/3200604 0113200603 ili putem elektronske pošte natco@mup.gov.rs
