Prosečna osoba unese do pet grama plastike nedeljno, što je težina jedne kreditne kartice, pokazuje izveštaj Svetskog fonda za prirodu (WWF).
Prema rezultatima izveštaja koji obuhvata 50 studija o ljudskom unošenju plastike, svaki čovek pojede oko 2.000 mikročestica plastike svake nedelje, odnosno 250 grama godišnje. Prvi izvor plastike koja se unese u organizam je voda, posebno ako je flaširana. Među drugim analiziranim proizvodima, plodovi mora, pivo i so sadrže najveći nivo plastike.
Rizik je svuda oko nas
Još su učestalija istraživanja koja ukazuju na štetnost plastike po zdravlje ljudi jer izaziva gojaznost, dijabetes ili sterilitet. Razlog ovih bolesti su obesogeni, hemikalije koje ometaju funkciju hormonalnih sistema, a najozloglašeniji među njima su ftalati, polivinil-hloridi (PVC) i bisfenol. - Danas se sa nastankom gojaznosti kao glavnog faktora za nastanak dijabetesa tipa 2 povezuju bisfenol A, ftalati i različiti organski zagađivači. Oni predstavljaju hemikalije koje se nalaze u plastičnim masama i podnim oblogama, sredstvima opšte upotrebe, medicinskim sredstvima i drugom. Zbog toga se može reći da postoji široka rasprostranjenost obesogenih i dijabetogenih hemikalija u životnoj sredini - ukazuje endokrinolog prof. dr Đuro Macut, predsednik Srpskog društva za reproduktivnu endokrinologiju.
On ukazuje da su različite hemikalije koje spadaju u endokrine remetioce široko rasprostranjene u životnoj sredini.
Rizik je svuda oko nas
- Sreću se u polikarbonatnim plastičnim masama, epoksi smolama, različitim plastičnim igračkama i plastičnim bočicama za decu, oblogama posuda za hranu, zagađenoj hrani, zemljištu, vodi i vazduhu, sredstvima za ličnu higijenu i različitim medicinskim sredstvima. Unosimo ih u organizam udisanjem, hranom, vodom ili preko kože - navodi dr Macuta za portal udruženja Alternativa za bezbednije hemikalije (Alhem).
Istraživanje ovog udruženja je inače nedvosmisleno pokazalo da skoro svi fiskalni računi u Srbiji sadrže hemikaliju bisfenol A, za koju je dokazano da štetno utiče na plodnost, ometa rad endokrinog sistema, može da izazove alergijske reakcije na koži i iritaciju respiratornih organa, kao i da dovede do teškog oštećenja oka.
Dr Žarković
PLASTIKA IZAZIVA RAK
Endokrinolog prof. dr Miloš Žarković potvrđuje za Kurir štetnost obesogena i ističe da, pored gojaznosti, te štetne supstance mogu izazvati i karcinom štitaste žlezde: - U pitanju su supstance koje sprečavaju zapaljivost, a često se nalaze u zavesama, draperijama i sličnim stvarima u kući. Te supstance unosimo u organizam kontaktom, udisanjem ili preko kože. Razna istraživanja dokazuju štetnost tih hemikalija na zdravlje ljudi, zbog čega su u svetu sve učestalije inicijative, čak i zakoni, koje zabranjuju predmete od plastike za jednokratnu upotrebu, pre svega u ishrani.
Činjenice
KAKO PLASTIKA IZAZIVA GOJAZNOST
- smanjuje broj kalorija koje će biti sagorene u stanju mirovanja - podstiče čuvanje viška kalorija u obliku masnih naslaga - povećava kapacitet masnih ćelija za smeštanje masti u njima - može povećati i sam broj masnih ćelija u telu - može izmeniti i puteve kojima telo reguliše osećaje gladi i sitosti - menja mikrofloru našeg digestivnog trakta
Činjenice
TOKSIČNI PREDMETI U KUĆI
1. zavese za prozore i draperije (PVC) 2. zavese za kupatilo (PVC) 3. ženske tašne (PVC) 4. podloge za jogu (PVC) 5. fiskalni računi (bisfenol A) 6. plastične flaše za vodu i sokove (PVC i bisfenol A) 7. kozmetika za negu kože (parabeni) 8. igračke za decu (ftalati) 9. tapacirani nameštaj, tepisi (formaldehid) 10. TV, računari (ftalati, PVC)
Kurir.rs/Sanja Đorđević Foto: Shutterstock
NE PROPUSTITE
