U razgovoru za RTS potvrdio je svoju skromnost, ali i otkrio zašto je radio za Saudijsku Arabiju, ali i kako je prelomio da ipak ostane veran svojoj državi.
Profesor Stojan Radenović je jedan od najcitiranijih matematičara sveta i ranije je naučne radove potpisivao za Univerzitet u Beogradu, a zatim ga je angažovao Univerzitet kralja Sauda u Saudijskoj Arabiji. On je u razgovoru za RTS rekao da je svestan činjenice da je me]u najcitiranijim profesotima u svetu.
– Da budem iskren, pošto znam mnogo kolega iz Srbije, sa šest univerziteta, veliki broj njih mi je bio uzor i dan danas je, ali mnogi možda ne rade ili nisu u stanju to da dobiju ili ja imam neku ostrašćenost da to budem, a imam i ambicije stvarno.
Ambiciju je kaže, razvio još u detinjstvu, i nju su utemeljili podsticaji dobrih učitelja.
– To je još iz mog detinjstva, tamo gde sam rođen, u osnovnoj školi podsticaj učitelja, pa u Gornjem Brestovcu nastavnika Dinčića, mog razrednog, pa posle u Leskovcu profesora matematike Slobodana Pavlovića. Nažalost, oni verovatno nisu više živi. Ali i podsticaj sjajnih asistenata i profesora na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. A onda sam i sâm uviđao da sam neke stvari video, još kao student, više nego asistenti i profesori. To prikrivamo čak i od sebe.
Međutim, Radenović i sam postavlja pitanje, šta bi bilo da se nije razvijao u malom mestu i da je učio po današnjem sistemu, po kome, smatra on deca imaju previše knjiga. One ih guše.
– Pitanje je kakav bih ja bio da sam rođen u Beogradu ili bilo kom mestu u Srbiji gde sad deca koja idu u prvi razred uče matematiku na način kako se uči. Imaju tri knjige, a ne znaju da čitaju. Ja ne mogu da se setim u kom sam razredu dobio bilo koju knjigu iz matematike, ali to podsticanje od strane nastavnika, učitelja je bilo kao štapom i kanapom.
Upravo je u tome, smatra on, ključ - kao što je bilo za njega, tako je i kod većine dece.
– Nekada je mnogo bolje da nemate knjigu, a da imate igru. Kada je dete prvi, drugi razred osnovne škole ne zna dobro da čita, ali kada uči da čita cilj je da se orijentiše, napred–nazad, levo-desno, gore–dole, veće–manje, da uzme običan metar i izmeri dužinu sobe. Ali, kada uzmete te tri knjige za prvi razred osnovne škole, teorija, zadaci i radni listići – to guši decu. Tu ima mnogo finih zadataka, to su štosovi, ali te stvari služe da odbiju dete od matematike. A tamo u Dobroj Vodi gde smo svi bili sa učiteljem, ništa me nije odbijalo, predmeti su činili jedinstvo.
On je dalje objasnio da je ambicija neostvariva bez istrajnosti i upornosti.
– Upornost, ali i taj ostrašćeni pristup, neodustajanje. Ja i sad kad odem, nešto ću da radim. Dođe trenutak u toj prostoriji kada postavim sebi pitanje: koji to sada ima smisao? Odem, skuvam kafu i već ima smisla, jer se vraćam tome. A znate zašto? Vi, ja, vaše kolege i svi ljudi na svetu, nije bitno čime se bave, oni nemaju mnogo izbora.
Kad smo živi izbor je možda samo jedan, to je jako komplikovano filozofsko pitanje. Nekad je izbor i da se svađamo. Sada, na primer, kada čitam komentare na to ko sam ja, kakvi su moji radovi, javljaju se mlađi koji kažu 'to je štancovanje'. Ali ja ne mogu da mu zamerim. On nema drugi izbor nego da to kaže. Ja ne zameram, nego se naoružavam samo dobrotom i to savetujem svojoj porodici i prijateljima", kaže Radenović.
I pored toga što ga neki nipodaštavaju - rezultati govore za sebe - ponude "pljušte" sa raznih univerziteta.
– Imao sam dosta ponuda, naročito otkako je aktuelna Šangajska lista i univerziteti se bore da imaju visokocitiranog istraživača, jer on donosi oko 100 poena, 20 odsto. Taj saudijski univerzitet je od 151 do 200. mesta. To je veliki univerzitet, ali je doveo mnogo istraživača sa visokom citiranošću.
Profesor je priznao i da je nakon razgovoar sa predsednikom odlučio da se vrati pod okvire Beogradskog univerziteta. Ipak, značio mu je novac koji je zaradio u proteklih godinu dana od saudijskog univerziteta.
– Nemojte da pomislite da je to kao kod fudbalera i pevača, to je sića, ali to je cena u celom svetu i kineski univerziteti toliko daju. Ja sam se čim me zvao, kad sam video da je to predsednik, ja sam se transformisao malo. Rekao sam da nije bitno, sad moram ovima da kažem da mi ne da država. Ali ne da ne da, mogu ja da napravim kompromis, ali tu je bitna reč - ispričao je profesor Radenović za RTS i dodao da on "ne bi težio da naš univerzitet bude kao Harvard", jer bismo "izgubili našu dušu".
Tako, i on se nije polakomio za boljim uslovima, već zadržava svoj rad u prostoru na koji je navikao: u suterenu zgrade u kojoj živi.
– To je suva zgrada, dobro napravljena i stanari su bili dobri da su mi dali to. Predsednik mi je ponudio kabinet, ali gde da gubim vreme, kabinet je veliki i sterilan, a tamo je toplina, svi su mi papiri tu, navikao sam tu da mislim. Za ćerku nisam imao rešeno pitanje, pa sam išao preko Saudijaca, pa ćemo nešto sada da vidimo, ali neki podrugljivo kažu "čovek iz podruma", ali ja to sve razumem - zaključio je on.
Kurir.rs/RTS
Foto YT
NE PROPUSTITE
