Porast broja srčanih udara ovih dana je evidentan zbog naglog pada temperature za 15 stepeni.
Takođe, kako upozoravaju kardiohirurzi, ljudi muku muče s naglim skokom krvnog pritiska ili njegovim padom, te je zbog toga od najvećeg značaja da kardiološki pacijenti obavezno uzimaju svoju redovnu terapiju i da se u slučaju pojave bola u grudima, trnjenja ruku, jezika ili nesvestice odmah jave lekarima.
Angina pektoris
Kardiohirurg prof. dr Miljko Ristić kaže za Kurir da nagle meteorološke promene najviše utiču upravo na građane s kardiovaskularnim problemima. - Uglavnom se radi o pacijentima koji imaju prikrivenu anginu pektoris, koja ne daje neke posebne simptome dok ne dođe do promene vremena, u smislu zahlađenja ili povećanja temperature. Krvni sudovi podjednako reaguju i na povišenu i na sniženu temperaturu. U Srbiji je bukvalno preko noći temperatura pala za deset do 15 stepeni, zbog čega je došlo do sužavanja krvnih sudova, kroz koje onda prolazi manje krvi. Kad je manji protok krvi kroz krvne sudove, srce se manje hrani i to, nažalost, rezultira infarktom - kaže Ristić i savetuje građane da prate meteorološke prognoze:
- Kad se najavljuje nagla promena vremena, poput ovog zahlađenja, građani treba da se pripreme i pre svega adekvatno obuku. Posebno je važno da zaštićen bude deo grudnog koša s prednje strane, da pacijenti uzimaju terapiju na vreme i da strogo vode računa cele godine o naglim padovima temperature - kaže dr Ristić.
Umre ceo grad
Srbija zauzima treće mesto u svetu po broju smrtnih slučajeva od infarkta, odmah iza Rusije i Ukrajine. Svakog dana desi se 47 srčanih udara, a 15 ljudi umre od infarkta. Statistika kaže da godišnje zbog toga ostajemo bez jednog grada veličine Zaječara ili Bora. Zabrinjava i istraživanje koje pokazuje da i oni koji prežive srčani udar teško menjaju loše životne navike, terapije se pridržavaju uglavnom samo godinu dana, informacije o oporavku traže na internetu i mesečno troše više od 5.000 dinara na nabavku novih, efikasnijih lekova. Od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji svakog dana umre 147 osoba, a samo prošle godine kardiovaskularne bolesti bile su uzrok smrti 53.668 ljudi. Vodeći faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti su pušenje, nepravilna ishrana i nedovoljno fizičke aktivnosti.
Bol u grudima ODUMIRANJE SRČANOG MIŠIĆA
Infarkt miokarda je odumiranje manjeg ili većeg dela srčanog mišića, nastalo zbog nedovoljne snabdevenosti krvlju. Koronarna arterija je krvni sud koji snabdeva srce krvlju i kiseonikom. Začepljenost koronarne arterije uskraćuje snabdevanje srca kiseonikom, što izaziva oštećenje srčanog mišića koje dovodi do pritiska i bola u grudima.
Kurir.rs/Radmila Briza Foto: Shutterstock
