Roditelji učenika škole "Jelena Ćetković" obratili su se redakciji Kurira da im pomogne da reše problem njihove dece, s tim da ovaj slučaj nije usamljen i preti da postane ozbiljan problem u odnosu prosvetnih radnika i učenika osnovnih škola. Problem je još veći kada se zna da su u pitanju deca nižih razreda, koja tek ulaze u pubertet a doživljavaju traume koje će nositi celog života i direktno će se odraziti na njihovu budućnost.
Naime, prema tvrdnjama roditelja, u školi vlada totalno rasulo jer nastavnici ne umeju, neće ili ne žele da se bave decom, pa one koji prave nestašluke, uobičajene za ovaj uzrast, ne samo da etiketiraju kao dežurne krivce, već ih šalju na razgovore u Palmotićevu, iako u ovoj, kao i u svakoj drugoj školi, postoji psiholog.
- Nastavnici se bave isključivo odličnim đacima, dok ostale etiketiraju kao dežurne krivce, daju im jedinice i upisuju ih bar jednom dnevno. Moja deca idu u dve različite škole i verujte mi da proživljavam pakao u OŠ "Jeleni Ćetković". Pre svega, ne znam čemu služe pedagog i psiholog škole kada decu šalju u Palmotićevu na razgovor. Moje dete vodim već mesecima, pomaka nema, a problemi se gomilaju - jada se majka jednog osnovca ove škole koja se javila našoj redakciji.
Ona kaže da njeno dete nije jedini primer, kao i da ima roditelja koji ne žele da poslušaju nastavni kadar i razredne, jer neće da im dete ima dosije u psihijatriskoj ustanovi. Sve to stvara traume i njenom detetu, ali je ona odlučila da posluša školu i uradi sve što se od nje traži, iako to nije dalo rezultate.
- Ja sam svoje dete povela, iako su se u Palmotićevoj čudili što sam uopšte došla i što su ga uopšte poslali kod njih. Imam i izveštaj koji ovo potvrđuje. I ne samo to, nastavni kadar se ne pridržava instrukcija koje su dobili od psihijatra čije mišljenje su i tražili. Moje dete važi za problematično, i kada uđete u elektronski dnevnik nijedna pohvala nije upisana. Od roditelja zahtevaju da rešavaju probleme koje nastavnici imaju u školi sa decom, svoje greške u komunikaciji sa đacima ne vide, niti žele da ih prihvate - tvrdi ova majka, koja je spremna da reši problem svog deteta u školi, ali sa druge strane ne dobija nikakvu povratnu reakciju koja bi vodila ka rešenju.
Deca koja su odlična uglavnom imaju privatne časove i uče gradivo unapred, a oni koji nemaju tu mogućnost da finansiraju nastavnike mimo nastave imaju ozbiljne probleme, tvrdi ona.
- Mnogi roditelji su ogorčeni jer u školi nisu isti aršini za sve, deca trpe veliki pritisak, i još od roditelja traže da vode decu u psihijatriju. Situacija je alarmantna i kao roditelj koji je jako uplašen za svoje dete molim ministarstvo da reaguje, a ne da se problem gura pod tepih - kaže naša sagovornica.
Kontaktirali smo i školu "Jelena Ćetković" i pokušali da dobijemo odgovor direktorke škole, ali nam je rečeno da će nam se javiti u toku dana. Do objavljivanja ovog teksta međutim nismo dobili komentar.
I Ministarstvu prosvete smo uputili pitanje za ovakve konkretne slučajeve u školama, kao i da li je praksa da je deca iz osnovnih škola šalju u Palmotićevu, i u kojim slučajevima razredni, psiholog ili direktor mogu da traže mišljenje stručnjaka van školskog tima stručnjaka, međutim od njih nam je stigao uopšten odgovor koji prenosimo:
"Ustanove obrazovanja i vaspitanja su u obavezi da uključuju spoljašnju zaštitnu mrežu (centar za socijalni rad, zdravstvene službe, policija) u zavisnosti od procene potrebe za podrškom u konkretnim situacijama. Uključivanje spoljašnje zaštitne mreže može da bude inicirano na osnovu zaključka Tima za zaštitu od diskriminacije, nasilja,zlostavljanja i zanemarivanja.
Iniciranje uključivanja različitih specijalista i zdravstvenih službi može da bude i na osnovu procene tima za pružanje dodatne obrazovne podrške ili na osnovu stručne procene zaposlenih u školi ( odeljenskog starešine i stručnih saradnika). Stručni saradnici u školi obavljaju savetodavni rad sa učenicima, nastavnicima i roditeljima i podrška koju u okviru svojih poslova i zadataka mogu da pruže ne obuhvata podršku koju pružaju specijalisti zaposleni u zdravstvenom i drugim sistemima" - stoji u dopisu koji smo dobili.
Škola takođe može da inicira konsultacije i razmenu informacija sa specijalistima i institucijama koji su uključeni u rad sa učenicima i porodicom, tvrde iz ministarstva.
"Ukoliko tim škole proceni da roditelji zanemaruju obrazovne, zdravstvene i socijalne potrebe deteta u obavezi je da o tome obavesti nadležni centar za socijalni rad. U cilju obezbeđivanja sigurnih i podsticajnih uslova za razvoj i učenje učenika intersektorska saradnja kao i saradnja porodice i škole je od posebnog značaja" - zaključuju.
"Neverovatno da se deca zbog nediscipline šalju u Palmotićevu"
Da nepažnja, nevaspitanje i nedisciplina u školi nisu slučaj za Palmotićevu smatra dečiji psiholog Ana Janković:
- Zatečena sam da se na taj način rešava problem. Nastavnici moraju da znaju da se snađu u tim situacijma kada nastane problem. Kada počnu da rade, polaže se ispit o pedagoškim situacijama i kako se one rešavaju. Situacije kada je učenik nepažljv na času, priča, razgovara, okreće se, onda znamo da je to do nastavnika. To nije situacija gde dete treba da se uputi na Institut za mentalno zdravlje. Svakako treba tražiti rešenje i podršku PP službe kako bi nastavnik uspeo da ovlada čas. Nepažnja, nekultura, nedisciplina nije momenat za Palmotićevu. Odakle nastavniku pravo da tako nešto traži od roditelja? Meni je to neverovatno - kaže Ana Janković.
Ona dodaje da bi nastavnici, ako već dete pošalju u Palmotićevu, trebalo da se pridržavaju preporuka koje dobiju.
- To jeste dodatna obaveza ali je problem ako ne veruju u recept koji su dobili.
Ovakvom praksom u OŠ "Jelena Ćetković" zgroženi su i neki prosvetni radnici. Jedna od njih, Marija K., koja iza sebe ima preko 20 godina radnog iskustva kao nastavnik istorije kaže da je ovo što rade u pomenutoj školi nedopustivo:
- Čula sam da šalju decu kod psihologa i psihijatra van škole. To je zaistra strašno. Zašto? Pa, zato što, koliko znam ta škola ima stručnjake, ali pitanje je koliko i kako se oni bave decom. Ja sam nastavnik 24 godine i znam da su dežurni krivci uglavnom i krivi za sve. Samo gledaju da prebace problem na drugog. Dečiji nesašluci, okretanje i priča na času, pa čak i tuča sa vršnjacima, bi trebalo da se rešavaju na nivou škole. Jako je stresno za decu da znaju da moraju da idu u psihijatrijsku ustanovu samo da bi nastavnik ili razredni starešina sebe oprao - kaže Marija pa opisuje ovakve situacije:
- To ovako izgleda: Dete je napravilo problem: pričao na času, odgovorio nastavniku, bacao papiriće, svađao se sa vršnjacima, desila se tuča. Nastavnik obavi razgovor, šalje u PP službu, psiholga, pedagoga, pa i kod direktora, pa onda roditelje obavešatvaju i traže od njih da donesu dokument o stanju deteta. Taj izveštaj od psihijatra obično nema veze sa pravim stanjem jer da bi se dete analiziralo trebalo bi da se mesecima posmatra - tvrdi ona.
Kaže da je i sama u praksi imala problematičnu decu, ali da je strpljenjem i radom uspela da rešava situacija sa njima i da ih izvede na pravi put.
- Sa nestašnom decom je lako raditi ako ti je profesionalnost na zavidnom nivou, a čini mi se da u "Jeleni" imaju baš ozbiljan problem jer ne umeju sa tim da se sami izbore - kaže ova nastavnica.
Psihijatar i psihoterapeut iz Instituta za mentalno zdravlje u Palmotićevoj, Ivica Mladenović, smatra da je veliki problem u školama upravo neaktivnost nastavnika, koja je izazvana brojnim faktorima:
- To je ekstremno značajno pitanje koje predstavlja pitanje odgovornosti. To podrazumeva da donesete neke odluke koje će na kraju imati konsekvence bilo one pozivne ili negativne. Nastavnici su nažalost, s jedne strane zaplašeni činjenicom da roditelji sve češće dolaze u školu sa stavom da sa njihovom decom treba drugačije postupati, jer su oni zapravo odlično, a sa druge strane imamo pitanje dečijih prava, a to podrazumeva šta odrasali treba da preduzmu u odnosu na dete. Kada razmotrite celu ovu temu dolazimo do zaključka da razlozi takvog ponašanja nastavnika ili profesora idu iz nepoznavanja svojih ovlašćenja, pravne regulative koje im omogućava zakon. S druge strane, vrlo često i nepostojanja samopoštovanjai i sigurnosti sebe i svoje odluke i na kraju jer ljudi izbegavaju da kažu svoje mišljenje da bi izbegli konfrontaciju odnosno činjenično stanje da argumentovano brane svoju odluku. U toj situaciji idu linijom manje otpora što se obija deci o leđa. Za minorne situacije nastavnici šalju decu psihijatru, a moram da kažem da škole imaju stručnu službu gde bi mogli da se problem razreši na tom nivou - kaže Mladenović.
On kaže da sve ovo navodi na to da škola ne odrađuje posao na pravi način.
- Mi danas imamo tendeciju smanjena zrelosti ličnosti u društvu, a sa duge strane jako poljuljan sistem vrednosti. Naša deca odrstaju u moralnom vakumu, što znači da nemaju jasne smernice i granice šta se može, a šta se ne može. Nastavnici sve rešavaju na pojavnom obliku jer njihove greške (okretanje na času, bacanje papirića, pričanje ) tumače kao kršenje pravila. Tada se dete kažnjava, upisi se gomilaju i šalje se na najvišu instancu u zdravstvenom smislu tj.psihijatru. Nastavnici ne daju dovoljno energije i znanja da pomognu toj deci, a to je zato što su oni, nažalost, bedno plaćeni danas ili zbog toga što vrlo često trpe tortutu od nekih roditelja. Imamo varijantu da je to nivo prepucavanja između sistema i nastavnika, a najviše trpe deca - smatra stručnjak Mladenović.
Kurir.rs
