Dugotrajna suša koja je pogodila Srbiju nepovoljno se odrazila na setvu žitarica, pa je u poređenju s prošlom godinom zasejano upola manja površina, a najgore se odrazila na uljanu repicu, koja se seje početkom septembra.
Ipak, lepo vreme ima i svoje pozitivne strane jer će, kako tvrdi agroekonomski analitičar Milan Prostran, voćari i vinogradari moći da sakupe ceo rod bez problema, a suša ide naruku i ratarima koji beru kukuruz, jer neće morati da ga suše.
- Suša je najnepovoljnija za setvu. Najviše šteti setvi uljane repice, koja se seje početkom septembra, zbog čega su zasejane manje površine. Setva pšenice je u toku, ali će biti prilično slaba i nekvalitetna. Teško će se pripremati zemljište, setva pšenice će biti skuplja zbog goriva i semena, manje će se bacati đubriva jer ratari nemaju para i u tako loše pripremljeno zemljište će se sejati više seme sa tavane nego nedeklarisano i onda će ratari čekati da padnu kiše, pa šta mu bog da. Ove jeseni biće zasejano 550.000 hektara pšenice. Nekvalitetna setva znači skroman prinos, koji će zavisiti najviše od vremenskih uslova tokom zime - kaže Prostran i dodaje da će suša štetiti i setvi ječma, ovsa, raži i krmnih kultura, kao i nekih vrsta povrća koje se seju u jesen.
Da su poljoprivrednici u očajnoj situaciji, potvrđuje i Miroslav Kiš, predsednik UO Asocijacije poljoprivrednika, koji ističe da je poljoprivrednicima suša u svakom pogledu, kako zbog manjka kiše, tako i zbog para.
- Setva pšenice je još u toku, na severu zemlje je bilo nešto kiše, ali je u južnom Banatu i prema Rumuniji zemlja suva. Sejemo samo mi koji imamo stoku pa moramo, a koliki će prinos biti, to ćemo videti. Zasejano je pola onoga od prošle godine. Pod pšenicom je jedna četvrtina, a ostalo su druge kulture, soja, uljana repica, suncokret i kukuruz. Ako je cena pšenice zimus bila 25 dinara, a sad je 18 dinara, kome se isplati da seje. Mi imamo viškove, pa neka seje onaj kome treba - kaže Kiš i dodaje da sa muke ratara kajmak skidaju krupni kapitalisti koji imaju silose.
ALEKSANDAR BOGUNOVIĆ
Samo pet odsto oranica zasejano pšenicom
Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju u Privrednoj komori Srbije, ističe da nedostatak ili nedovoljna količina padavina utiče na otežanu osnovnu obradu, predsetvenu pripremu i kvalitet setve, što produžava vreme nicanja i ukorenjavnja i dovodi do slabijeg razvoja i pripreme biljaka za prezimljavanje.
- Vremenske prilike nisu naročito povoljne za setvu. Padavina je bilo znatno ispod proseka tokom septembra. Takođe, nije ih bilo ni u prvoj polovini oktobra, zbog čega se obrada i priprema zemljišta odvijaju usporeno, uz veću potrošnju goriva. Znatno su povoljniji uslovi za setvu u zapadnim krajevima Srbije u odnosu na Banat, istočne i centralne delove. Zalihe vlage u zemljištu do 100 cm dubine se kreću od 5 l/m2 do 35 l/m2. Prema prognozama, suvo i toplo vreme će se zadržati skoro do kraja oktobra, a zbog temperatura preko 25° C vlaga se gubi iz površinskih slojeva zemljišta. Zato je navodnjavanje pre osnovne obrade spasonosna mera - objašnjava Bogunović i dodaje da je do 15. oktobra zasejano svega pet odsto planiranih površina pod pšenicom.
Mačva
SAMO TANJIRAMO
Milan Pajić, ratar iz Mačve, ističe da je uljana repica već pretrpela posledice zbog suše.
- Zemljište nije moglo kvalitetno da se spremi, pa ni ono što je zasejano nije niklo. Seme stoji u zemlji, a trebalo je da nikne poprilično jer je setva bila pre mesec dana. Za pšenicu se sprema zemljište sa osnovnom obradovm, ide se samo na tanjiranje, a oranje se ne radi zbog tvrde zemlje. Problem je što ne možete svaku parcelu da tanjirate, već samo sojišta, dok se parcele na kojima je bio kukuruz moraju orati, pa zato ljudi masovno pale kukuruzišta, a ne bi trebalo - kaže Pajić.
Kurir.rs / Slavica Tomčić
Foto: Shutterstock
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
