U strogo poverljivim dokumentima Državne bezbednosti nalaze se izveštaji o brutalnom ubistvu Dragoljuba Draže Mihailovića, četničkog vođe u Drugom svetskom ratu.
Komunisti su za datum njegove smrti simbolično izabrali 17. jul, dan kada su Lenjinovi boljševici pobili carsku porodicu Romanov. Nakon presude 15. jula 1946. godine, na 30 metara od Doma garde na Topčideru, gde je održavano sudenje, u podzemnom skloništu, u ponoć 17.jula, sekirom su iskasapili generala udarajući ga besomučno, ionako već izmučenog, po grudima, a potom su mu odsekli i levu ruku. Na šatorskom krilu izneli su telo na gornju stranu dvorskog kompleksa i pokopali u zemlju blizu crkve.
- Medutim, i pored fotograffje mrtvog Draže na kojoj se vidi da mu je leva ruka odsečena i pored mape mesta njegovog groba koja je rukom iscrtana, dugo se tvrdilo da je Draža streljan i sahranjen na Adi Ciganliji - dodaju izvori, navodeći da u arhivama nema informacija da li je Draža samo privremeno pokopan na tom mestu, odnosno da li je telo kasnije vadeno i premešteno ili možda potpuno uništeno.
U TRI PRIMERKA
Ove informacije potvrđuje istoričar i književnik Miloslav Samardžić, najbolji poznavalac okolnosti koje su pratile Dražino ubistvo, čovek koji se decenijama bavi ovom tematikom i kojije snimio dokumentarni film o Mihailoviću:
"Fotografija mrtvog Draže izrađena je u tri primerka za Aleksandra Rankovića, Slobodana Penezića Krcuna i Svetislava Stefanovića. Napravljena je da bi postojao dokaz o izvršenom zadatku, a fotografija iskasapljenog generala prvi put objavljena je u italijanskoj štampi, dva ili tri meseca nakon ubistva, posle čega je Tito naredio istragu kako se to dogodilo. Ova ukradena fotografija u Srbiju se vratila 1992. godine, kada ju je bivši obaveštajac Zagorka Vasić donela iz Kalifornije, a pukovnik Titove garde u penziji potvrdio je da je autentična".
Prema rečima Samardžića, Komisija za istraživanje okolnosti pod kojima je Mihailović umro nikada nije završila posao iako joj je, osim Ade, kao mogućeg grobnog mesta predočena još jedna lokacija - kompleks Belog dvora.
"Iz više izvora mi je potvrđeno daje Draža Mihailović sahranjen na Topčideru, što se precizno vidi i na mapi, a tu informaciju dao sam Draganu Vlahoviću, u to vreme članu komisije. Međutim, dogodilo se to da je Vlahović u međuvremenu umro i sa celom istragom se stalo. Kasnije sam kontaktirao sa njegovom porodicom da pokušaju da se nađu te informacije i slika mrtvog Draže. Mnogo kutija sa dokumentacijom je Vlahović držao, ali toga, nažalost, nije bilo. To je originalna fotografija, dok je Ranković tražio da se uništi negativ - priča Samardžić.
OSUJEĆENI PLANOVI
- Ti planovi su osujećeni u poslednjem momentu. Komunisti su se plašili četničkih kriminalaca, koji su u to vreme bili jaki, i znali su da će morati da ubiju generala brzo kako ga se ne bi dokopali. Kako bi zaustavili četnike, vlast je podmetnula lažnog Dražu, odnosno čoveka koji je bio maskiran, nosio je bradu i naočare nalik generalu i svake večeri su ga vodili u Dušinu, u zatvor Ozne, a odatle ujutro na sudenje. Za to vreme pravi Draža je držan na 30 metara od Doma garde na Topčideru, gde je održavano sudenje u podzemnom skloništu - tvrdi Samardžié na osnovu iskaza Petra Mićića, ali i nekih drugih svedoka, svoje vremeno bliskih tužiocu Milošu Miniću.
Interesantno je, dodaje Samardžić, da je u prvo vreme Tito bio u gornjem delu tih pećina, kako su zvali te podzemne prolaze, dok je Draža držan u donjem delu.
Kurir.rs/S.telegraf
