Dnevne novine Kurir vam poklanjaju tri poklon dodatka SRPSKE SLAVE. Prvi deo dobićete u ponedeljak, 4. novembra, drugi u utorak, 5. novembra, a treći u utorak, 12. novembra.
Saznajte sve o poreklu običaja, pravilima slavljenja, najčešćim greškama i drugim korisnim i interesantnim informacijama o pojedinim srpskim slavama.
Slavljenje krsne slave predstavlja običaj koji je duboko ukorenjen u tradiciju Srba. Gotovo da nema pravoslavnog doma u kojem u narednim danima i nedeljama neće biti upaljena slavska sveća, ali manje se zna da ovaj običaj potiče iz prethrišćanskih vremena.
Jedna popularna pesma počinje stihovima: "Niko nema što Srbin imade... Srbin slavi svoju krsnu slavu", i odraz je veoma raširenog mišljenja da je krsna slava, porodična slava, svetac ili pomen svetom, kako se sve naziva ovaj običaj, svojstvena samo srpskom narodu.
I Albanci katolici, kao i Srbi katolici, zatim Bugari, Vlasi i Rumuni okupljaju se oko kolača i sveće na dan svog sveca, ali to okupljanje za njih ima daleko manji značaj nego kod Srba, koji su od slava načinili opštenacionalni domaći kult i stvorili poseban ritual, kažu etnolozi.
O poreklu ovog običaja ne postoji jedinstveno tumačenje, ali je opšte mišljenje da mu koreni sežu u doba pre nego što su naši preci primili hrišćanstvo. Preteča današnje slave je običaj "pamet svetom" ("pamet" kao "pamjat", odnosno kao "sećanje") koji se pominje u drevnim zapisima i vezuje za pomen mrtvima. Većina slava pada u jesen i zimu, što nije slučajno. U to vreme, naime, završeni su poljski radovi i sakupljena letina, pa su postojali uslovi za praznovanje.
Čitajte Kurir, jer uvek dobijate više!
Foto: Kurir
