Najnovije vesti

VESNA STANOJEVIĆ ZA KURIR: Beograd sistemski rešio finansiranje Sigurne kuće
Foto: Marina Lopičić

Intervju: KOORDINATORKA SIGURNE KUĆE

VESNA STANOJEVIĆ ZA KURIR: Beograd sistemski rešio finansiranje Sigurne kuće

Društvo

Pre dve godine zaključen je ugovor s Gradom, tada smo prošli javnu nabavku i prešli u tokove koji su realni i vidljivi. Te žene zaslužuju da imaju sve ono što im je potrebno

Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće, povodom meseca borbe protiv nasilja u porodici kaže da je svest kod ljudi teško promeniti, ali da je dobra stvar da su u praksi zaživela sistemska rešenja za sprečavanje porodičnog nasilja.

- Grad Beograd je pre dve godine počeo da finansira Sigurnu kuću. Kao nevladina organizacija postojimo od 1996. Imali smo različita iskustva i sa donacijama i sa uplatama. Bilo je situacija kada smo bili pred zatvaranjem. Ali to je iza nas. Pre dve godine zaključen je ugovor s Gradom, kada smo prošli javnu nabavku i prešli u tokove koji su realni i vidljivi. Te žene zaslužuju da imaju sve ono što im je potrebno. Imamo vrtić u okviru Sigurne kuće. To su žene i deca koji su prošli periode nasilja. Ne mora dete da bude žrtva nasilja.

Dovoljno je da gleda.

Da li može da se napravi paralela - šta je poražavajuće, a šta pozitivno? Da li se svest menja? - Teško je promeniti svest nacije koja ima neke tradicionalne vrednosti, koja ima jedan model. Da bi se promenila svest, mora da se radi kontinuirano. Mnoge žene nemaju nikakve informacije zato što tako žive. Moramo da pričamo i toj boljoj strani šta Sigurna kuća menja.

foto: Marina Lopičić

Šta konkretno?

- Žene koje se odvaže da dođu u Sigurnu kuću već imaju informacije da nasilje ne treba trpeti, šta se od njih očekuje, a šta one same treba da urade. Nije suština da žena dođe u Sigurnu kuću i kaže: „Došla sam, a vi radite sad svoje.“ Svaka žena mora da radi na rešavaju svog problema. Neke shvate da neke probleme moraju same da reše. Sigurna kuća nije mesto gde žene samo spavaju i jedu - s njima se radi. Kada žena žrtva nasilja iz nje izađe, njena svest bude drugačija. Treba da sebe počne da ceni. Ona je ponižavana, vređana, prebijana...  

Koliko ima povratnica? - Oko devet odsto je onih koje su se vratile svojim muževima. Mnoge nastave komunikaciju s nasilnicima, a to je loše. Neke od njih se ponovo vrate prebijene, ošišane do glave, jer se nasilje se nastavlja.  

Da li je zakon o sprečavanju nasilja u porodici počeo suštinski da se primenjuje? - Zakon je dve i po godine na snazi i nije mrtvo slovo na papiru, on jeste primenjivan mnogo puta. To je veliki pomak. S druge strane, tu ima mnogo izrečenih zabrana prilaska koje se primenjuju. Ima odluka o iseljavanju nasilnika iz stana. Ipak, pokazalo se kroz razna ubistva koje smo imali u ovoj godini da to nije dovoljno. Ako je nasilnik spreman da ubije ženu pa sebe, teško je to bilo kakvim zakonom sprečiti. To je teško patologija, a mi treba da težimo da takvih ekstremnih slučajeva ima minimalno.  

Koliko je pozitivnih primera? - Ima ih. Ima dosta slučajeva gde su žene uspele da obezbede i sebe i decu. Nađu zaposlenje.

Ima li podataka koliko je za sve ove godine žena prošlo kroz sigurnu kuću? - Da vam iskreno kažem, ne želim ni da sabiram te brojke. Ne mogu to da saberem jer kad pomislim na te brojke, uhvati me panika. Druga stvar, prosečno godišnje imamo tri hiljade poziva...

Podizanje svesti TRIBINA U RAKOVICI

Stanojevićeva će učestvovati na tribini o nasilju nad ženama, koja će se održati u petak, 15. novembra, u GO Rakovica, u organizaciji UG Amikus i GO Rakovica, uz podršku Sekretarijata za socijalnu zaštitu grada Beograda.

Kurir.rs/ S. M. Foto: Marina Lopičić

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...