Retki su glumci kao što je bio Petar Kralj koji su imali dostojanstven odnos prema životu, profesiji, radnoj etici, kolegama, publici. Pera je govorio da „umetnost počinje tamo, gde prestaje zanat“, a svojom posvećenošću prema poslu nikada nije napustio teren umetnosti koji bi prerastao u posao.
Izvrstan intelektualac, kulturno obrazovan, moralno vaspitan, nesumnjivog talenta, školovan i načitan, bez problema uvodi u sve oblasti umetničkog rada sijaset likova koje je igrao na daskama beogradskih pozorišta. Doneo je na scenu toplu, humanu, poetiku, intelektualno usijanje, jasnu čistotu misli, a pre svega nadmoćni dar i žestoku volju da nadigra svet.
Govorio je „da nije bitan samo goli uspeh, nego da umeš nešto da radiš pošteno i zdušno“ i glumu doživljavao kao misiju da publiku ne treba samo zabavljati, već i svojim ulogama, stavovima i razmišljanjima uvek ispočetka podsećati da je život samo jedan i da do poslednje scene treba sami da ga režiramo.
Dobitnik svih najprestižnijih glumačkih nagrada u Srbiji, kao neko ko je obeležio i film i pozorište i televiziju, Petar Kralj je bio i Ilija Garašanin, Sima Matavulj, Jernej Kopitar, Mihajlo Pupin, Joakim Vujić, Nikola Pašić, Konstantin Gavrilovič Trepljev, Hamlet, Maksim Crnojević, Tola Manojlović, Vidosav Prokić, Nikola Kos, Andrija Gavrilović i uskakao je u kostime i mnogih drugih značajnih likova najreprezentativnijih domaćih i svetskih filmskih i pozorišnih dela.
Uvek se radovao ulogama koje imaju svoje razloge i smisao postojanja. I nestvarno deluje da je igrao u svim žanrovima, od drama, monodrama, tragedija, komedija, poezije. Kao da sve te uloge nije igrao jedan jedini čovek.
Poseban dar Petra Kralja najbolje se ilustrovao kroz poeziju. Poeziju je razumeo i obožavao i doživljavao kao umetnost sećanja i umetnost razumevanja vremena i njegovih znakova. Bio je jedan od najboljih kazivača poezije.
Njegova poezija se ogledala kroz romantiku, boemiju, filozofiju. Mnoge pesme velikih srpskih pesnika svojim kazivanjem učinio je još boljim. U njegovom odličnom recitovanju postiže se neka toplina, seta i poetičnost, koje izazivaju punu naklonost slušaoca. Voleo je da kaže da je „dobra forma ako uspeš da se intimiziraš sa stihovima, da kroz njih daš sebe. Tad su oni stigli i do drugih.“
Kakav je bio gospodin i zapravo veliki čovek, najbolje pokazuje gospodski odnos prema profesiji i sebi samom.
Bio je lojalan čovek i vrlo brzo je imao status slobodnog umetnika. Pozorište je napustio zbog pritisaka koje je na zaposlene vršio birokratski aparat poštapajući se samoupravljanjem. „Moje disidentstvo odnosi se na pobunu protiv nelogičnosti i neljudskosti, zato što sam rano shvatio raskorak između reči i dela“, govorio je. Najviše ga je iritiralo ograničavanje čovekove ličnosti.
Svoju ljudsku veličinu pokazao je poštovanjem očevog rodnog kraja. Bio je čest gost Republike Srpske Krajine i za svoja gostovanja nikada nije uzimao novčanu nadoknadu. Kasnije, prilikom jedne od godišnjica „Oluje“, ispred Crkve sv. Marka u Beogradu kazivao je stihove Vladimira Nazora iz pesme „Majka pravoslavna”. Iznenada je počeo letnji pljusak, pa su organizatori hteli da ga zaštite kišobranom: „Bog s vama! Ako ispred mene mogu da kisnu ovolike crne marame, mogu i ja“ - rekao je tada Petar Kralj.
Bio je boem, čovek čistog srca i punog duha, čestit, častan, snažan, darežljiv, druželjubiv. Voleo je da razgovara sa ljudima koji nisu iz njegovog posla, voleo je tu stazu druženja, upoznavanja ljudi, stazu kojom se spuštao na zemlju i sebe smatrao običnim čovekom.
Ne postoji glumac koji je kod publike bio toliko omiljen, koliko je omiljen bio Petar Kralj. Od kelnera do generala, od taksista do naučnika, od domaćica do umetnika, od sportista do pilota, od đaka do profesora svi su voleli i poštovali njegov glumački dar.
Iako tih i skroman, Perina slava je predstavljala vrednost u trajanju. Nikada nije izgubio ličnosti i ponos. Glumac u duši, duša od glumca. Titula koju je poneo rođenjem u svom prezimenu odgovara njegovom veličanstvu glume. Jednostavno, Kralj.
Kurir.rs/Novosti/Vladimir N. Lapčić
NE PROPUSTITE
