Najnovije vesti

U ŠVAJCARSKOJ SE RADI NAJDUŽE, U TURSKOJ NAJKRAĆE: U Srbiji? Pocrkaćemo do penzije! Već sad štedite za penzionerske dane
Foto: Shutterstock

pocrkaćemo do penzije

U ŠVAJCARSKOJ SE RADI NAJDUŽE, U TURSKOJ NAJKRAĆE: U Srbiji? Pocrkaćemo do penzije! Već sad štedite za penzionerske dane

Društvo

BEOGRAD - Da bi penzijski sistemi ostali održivi neophodno je da se sa povećanjem životnog veka povećava i radi vek i da radimo što duže, rekao je Nikola Atiparmakov iz Fiskalnog saveta.

Radnik u EU u proseku radi 36 godina, a radni vek danas je tri godine duži nego 2000. godine, u Švajcarskoj se radi najduže, u Turskoj najkraće.

Altiparmakov je za RTS rekao da su u penzijskom sistemu ovi trendovi posledica demografskih trendova, gde u Srbiji i Evropi zadnjih 50 godina imamo takozvano demografsko starenje, što znači da ljudi žive duže.

On predviđa se da će do 2050. očekivani životni vek da poraste za četiri godine. Prema njegovim rečima penzijska reforma iz 2014. godine povećala je starosnu dob za penzionisanje, pre svega žena. "Sada građani imaju motivaciju da rade do redovne starosne dobi", kazao je on.

foto: Nebojša Mandić/Ilustracija

Muškarci idu u penziju sa 65. godina, a žene sa 62 godine i šest meseci, sledeće godine će to biti 63, a do 2032. će polako da se izjednačava ta starsona dob i za muškarce i za žene.

"Ako pogledamo najnovije statistike ovaj odnos radnika i penzionera u Srbiji se malo popravio i iznosi preko 1,5 radnika, to je rezultat penzijske reforme iz 2014. a i rezultat je povećanja stope zaposlenosti u zadnjih par godina", rekao je on. 

Istice da nije samo Srbija ta koja demografski stari.

"Čitava Evropa stari tako da taj odnos koji je postojao posle Drugog svetskog rata - tri radika na jednog penzionera, neće imati ni Srbija, ni zemlje u EU i neće značiti krah penzijskih sistema, već samo zahteva reforme - povećanje starosne dobi, adekvatnu formulu za indeksaciju, a od 2020. Švajcarska formula koja će omogućiti održivost penzijskog sistema ali i predvidivost povećanja penzija", objašnjava on.

foto: Shutterstock

Rast penzija će da prati rast zarada i stanje inflacije. Penzije će rasti za inflaciju, ali će rasti za polovinu rasta realnog rasta zarada da bismo imali realan rast i segment međugeneracijske solidarnosti, da standard penzionera delimično prati standard radnika u narednim godinama i decenijama.

Altiparmakov kaže da privatni penzijski fondovi u većini evropskih zemalja predstavljaju dodatni prihod na javnu penziju - to jeste nešto što se svima preporučuje.

"Ono što je greška, što su uradile Slovacka, Madarska, Bugarska, Hrvatska, Poljske je da su pokušali da javni penzijski sistem zamenjuju privatnim penzijama i to je što su stručnjaci upozoravali da se loše pokazalo, jer su penzije još niže nego što su niže i zemlje regiona ukidaju obavezne privatne penzijske fondove", istakao je on.

Srbija je bila na pravom putu, istice Altiparmakov i dodaje da su praćeni trendovi Zapadne Evrope, a to znači da se prvi penzijski stub reformiše, učini održivim a da se dobrovoljni fondovi stimulišu. "Biće potrebno da svi koji mogu dodatno štede i da imaju dodatni izvor pored javnih penzija", zaključio je Altiparmakov.

(Kurir.rs/Tanjug)

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...