MISTERIJA PUTINOVOG POKLONA VUČIĆU: Da li je kralj Milan prokockao čuvenu pušku i KAKO JE NESTALA IZ SRBIJE?

Tokom skorašnje posete Sočiju, Vučić je Putinu poklonio ikonu Preobraženja Gospodnjeg iz XIX veka, a zauzvrat je dobio skupocenu pušku kralja Milana Obrenovića koja je bila izgubljena više od jednog veka.

- Dobio sam nešto što mi je do sada, ne računajući nagrade, ordenje i odlikovanja koja sam dobio, najdraže - originalna puška Milana Obrenovića, koju je Rusija kupila ove godine na jednoj svetskoj aukciji i to je bila Putinova želja da meni pokloni - rekao je Vučić posle susreta sa Putinom.

Time je Srbiji vraćen neprocenjivi deo našeg istorijskog nasleđa.

Za sada nije sigurno kako je ova puška uopšte nestala iz kraljevskog arsenala, a u medijima se pominjala priča da ju je kralj Milan prokockao ili da je ukradena posle Majskog prevrata 1903. godine.

- Puška koju je predsednik dobio, sudeći prema fotografijama, je oružje sistema "Pibodi". To je sistem za ostrag puneće jednometke, takozvane ostraguše koje se pune sa zadnje strane. Te puške se prepoznaju po dugačkoj polugi na zadnjoj strani cevi, a baš zbog te poluge, koja liči na kašiku, su u narodu bile poznate kao "kašikare" ili "piboduše" - kaže Vuk Obradović, kustos Vojnog muzeja.

- To je sistem koji je tadašnja srpska vlada usvojila za prepravku starih pušaka kapislara, koje su punjene sa usta cevi. Cilj je bio da se te "sprednjače" modernizuju u savremeniji i efikasniji "pibodi" sistem. To je urađeno da bi bili smanjeni troškovi kupovine novih pušaka, i faktički su tom modernizacijom stare i jeftinije puške pretvorene u modernije. To je bilo jedno prelazno rešenje. Svaki tip puške kada se uvodi u naoružanje jedne zemlje dobija svoju službenu oznaku, a to je u ovom slučaju za pešadijsku pušku M (model) 1870. Tomas Sederl, bečki fabrikant iz Otakringa, je bio uključen u postavljanje prve linije za prepravljanje tih pušaka na donjem gradu Beogradske tvrđave. Kasnije je proizvodnja preneta u Kragujevac - kaže Obradović.

Puška je dakle karabin M-1870, sistema "Pibodi", ali i dalje nije jasno kako je ovako skupocen i luksuzni model završio u rukama kralja Milana. Obradović kaže da u Vojnom muzeju već postoje slični modeli, i da je Tomas Sederl najverovatnije imao lične razloge za poklanjanje ovog karabina srpskom vladaru.

- Sederl se verovatno nadao da će moći da se nametne za buduće poslove i postane glavni snabdevač oružja srpskoj vladi, pa je za Milana izradio pušku kao poklon. To je uobičajena stvar, srpski vladari su često dobijali oružje. Mi u Vojnom muzeju imamo pušku koju je Milan dobio od "Mauzera", i vrlo je slična ovoj, izrađena u "francuskom stilu" ukrašavanja koji je bio vrlo popularan u Evropi krajem XIX veka, a baš bečki majstori su bili poznati po tim finim radovima.

Obradović je objasnio najverovatniji razlog zbog kog je puška završila u Milanovim rukama, ali i godinu kada ju je kralj dobio. U domaćim medijima je kružila informacija da ju je srpski vladar dobio kada je bio mali, ali to nije moguće iz prostog razloga što tada puška još nije bila proizvođena.

- Nije sigurno kada je tačno poklonjena Milanu, i to je moglo biti 1869. ili 1870. godine, ali je moglo biti i dosta kasnije. Tokom Srpsko-turskog rata (1876-1878) naša vlada je od Sederla kupila čak 10.000 ovih pušaka u Beču, i on se kao što je pomenuto, ponadao nekim većim narudžbinama. Međutim, već 1879 je raspisan konkurs za nabavku nove puške na kojem je pobedio "Mauzer".

- Ta puška koju je dobio predsednik je zaista vrhunski komad, i izrađena je, sudeći po fotografijama, od najboljih materijala. Pravo umetničko delo! Sa druge strane, ovaj komad zbog istorijskih okolnosti nije kompletan, pošto je takvo skupoceno naoružanje uvek pakovano u luksuzne kutije, sa alatom i priborom, četkicama i šrafcigerima koji su izrađeni u istom stilu. Čak je i municija često ukrašavana, pa je puška koju je Milan dobio od "Mauzera" upotpunjena municijom sa luksuznom municijom koja ima niklovane čaure - pojasnio je Obradović, pa dodao:

- Bez obzira, njena istorijska vrednost je neverovatna, zato što je model M1870 bio prvi koji je proizvođen u Srbiji - taj komad naoružanja je početak razvoja srpske vojne industrije!

Predmet nagađanja domaće javnosti je i način na koji je puška izgubljena. Delimično tendenciozno su domaći mediji, aludirajući na buran privatni život velikog srpskog vladara navodili da ju je izgubio na kocki, drugi su tvrdili da je ukradena tokom Majskog prevrata što i jeste najverovatnije, ali nije sigurno. Obradović je jasan kada kaže da je sve to u domenu nagađanja.

- Jednostavno nema pouzdanih podataka. Ako je dobijemo i pregledamo moći ćemo da kažemo više. Mi ne znamo čak ni koji je kalibar, što bi pomoglo da se utvrdi sa sigurnošću kada je poklonjena. Kada su kupljene puške su bile kalibra 11 mm, pa pretpostavljam da je i ova, mada u to nismo sigurni. Još jedna stvar koja bi nam pomogla je i Milanov grb na puški, pa bi na osnovu da li je u pitanju kraljevski ili kneževski amblem mogli bolje da odredimo. Kako je ona izaša iz Srbije to niko ne može sa sigurnošću da kaže. Milan je voleo oružje i imao je baš dosta pušaka. On je bio pasionirani lovac i strelac, pa postoji i veliki broj njegovih fotografija sa raznim tipovima naoružanja. Pošto je bio vladar, nije mu bila potrebna dozvola ili dokumentacija na osnovu koje bismo lakše utvrdili datum. E sad, da li su ostale u Beogradu ili ih je odneo za Beč, ili čak i prokockao to apsolutno niko ne može da tvrdi. Tako isto i ja mogu da kažem da ju je možda poklonio nekoj lepoj grofici (smeh) - kaže Obradović.

Istoričar Dejan Ristić navodi da je najverovatnije da je puška nestala posle Majskog prevrata 1903. godine.

- Možda ju je kralj poklonio nekome, a još verovatniji je i Majski prevrat, kada je opljačkano sve što je bilo moguće. Tada je pljačka čak bila i dozvoljena pošto je cilj atentatora i zaverenika bio da se izbriše sve što može, a što se vezivalo za Obrenoviće.. To je bilo brutalno i grozno. Posle prevrata su održane dve aukcije imovine Obrenovića koja je opljačkana, jedna u Beču 1904. godine, a druga u Londonu 1905. godine - rekao je Ristić.

- Prošle godine, ako se ne varam, pojavio se na jednoj aukciji Orden Miloša Velikog. To je jedini primerak, unikatan, i to baš vladarski orden. Dakle, lični primerak kralja Aleksandra Obrenovića koji je opljačkan u noći ubistva. Početna cena je bila čak 250.000 evra! On je remek delo primenjene umetnosti, nijedan jedini sačuvani primerak ne postoji, a onda se sasvim iznenada pojavio lični vladarski primerak. Mi smo nažalost propustili priliku da vratimo takvo blago. Čak nismo morali ni da ga otkupljujemo, pošto je po međunarodnim konvencijama to naše kulturno nasleđe. Samo se pokrene međunarodna procedura za obustavljanjem aukcije, kao što je urađeno sa Strojimirovim pečatom. Zatim se podnosi zvaničan zahtev, daju se dokazi i to se vraća Republici Srbiji. Za to nije potreban nijedan jedini evro, već diplomatska nota sa zahtevom da se pokrene procedura za povratak kulturnog dobra - kaže Ristić.

Kurir.rs/SrbijaDanas, Đ.M.