SREĆU NAŠLI U BANJI KOVILJAČI: Iranci pravoslavci prvi Božić čekaju uz česnicu
Društvo -
Novi dom: Muhamed i Atusa primili pravoslavnu veru i postali Mihailo i Teodora, a ove godine su prvi put najradosniji hrišćanski praznik dočekali na tradicionalno srpski način
Za razliku od većine migranata kojima je naša zemlja samo usputna stanica, bračni par Muhamed i Atusa iz Irana, žele da Srbija postane njihova domovina.
Oni su pre godinu dana primili pravoslavnu veru i najradosniji hrišćanski praznik Božić, koji su prvi put dočekali kao pravi pravoslavci, uz česnicu i na tradicionalno srpski način.
Proslavili slavu
Muhamed i Atusa žive u Centru za tražioce azila u Banji Koviljači. U Srbiju su došli pre nešto više od godinu dana. U januaru 2019. prvo je, u staroj lozničkoj crkvi Pokrova Presvete Bogorodice, kršten Muhamed i od tada je Mihailo, a mesec dana kasnije i njegova supruga, koja nosi ime Teodora. Ove godine prvi put su slavili i slavu - Svetog Jakova, koji se praznuje 10. decembra. - Sve je prošlo veoma lepo i to što imamo slavu nam je veoma važno. Bilo bi još lepše da smo to mogli učiniti u svojoj kući, ali se nadamo da će tako biti naredni put. Za Svetog Jakova smo se odlučili zato što je on bio Persijanac i podseća me na moje poreklo - objašnjava Mihailo.
Nadaju se iseljenju iz kolektivnog smeštaja... Teodora i Mihailofoto: Kurir
On je i u Iranu bio hrišćanin, samo što to nije mogao da praktikuje na pravi način zbog netrpeljivosti sredine. Kada je došao u Srbiju, otišao je u crkvu gde je razgovarao s lozničkim sveštenikom Milošem Petrovićem, koji mu je objasnio sve što treba o pravoslavlju.
Mihailo kaže da ovde, u Srbiji, ima sve što mu je potrebno - poštovanje, bezbednost, sigurnost i to mu je dovoljno. S njim se slaže i Teodora, koja kaže da je Srbija veoma lepa zemlja, a Srbi vrlo prijateljski i srdačan narod.
- Stekli smo dosta dobrih prijatelja. Ako dobijemo dozvolu za azil u Srbiji, čemu se iskreno nadamo, planiramo naš život van Centra za tražioce azila - kaže Teodora.
Čekaju azil
Mihailo je po zanimanju arheolog, a njegova supruga pravnica, ali su se u Iranu iz hobija bavili umetnošću, slikanjem, kaligrafijom i bakrorezom. Uoči slave, imali su i samostalnu izložbu slika i kaligrafskih dela u Matici iseljenika i Srba u regionu u Beogradu. - Naš privremeni dom, sobu od nekoliko kvadrata u Centru, pretvorili smo u mali atelje. To nam pomaže da utrošimo vreme na lep i kvalitetan način i da lakše čekamo završetak procesa za dobijanje azila jer želimo da ostanemo u Srbiji - kaže Mihailo.
On i Teodora se veoma raduju Božiću, koji će prvi put proslaviti kao pravoslavci.
- Znam običaje koji se praktikuju tokom Božića. Nemamo baš uslove da u samom Centru spremimo česnicu, ali ćemo to pripremiti kod kuma kao što smo radili i za slavu - dodaje Mihailo, koji svakog dana iščekuje pismo kojim će biti obavešteni da su dobili azil.
Veza između Irana i Srbije
KONJI I ŽENE ČESTI MOTIVI NA SLIKAMA
Na Mihailovim radovima su česti motivi iz persijske poezije, kojim on pokušava da napravi neku vezu između Irana i Srbije: - Mnogo volim konje, bio sam prvak u jahanju, pa se na mojim slikama nalaze i oni, kao i portreti žena koje simbolišu lepotu. U ovakvoj situaciji u kakvoj smo, bolje je prikazivati neke lepe stvari nego nešto tužno. Ne želim da prenosim na papir tugu, nego nešto lepo i pozitivno.
Brojni Mihailovi talenti
SRPSKI MI DOBRO IDE
Svestran... Mihailofoto: Kurir
Mihailo, koji se u Iranu bavio arheologijom, ne veruje da će u Srbiji naći posao u struci, ali planira da nastavi da se bavi kaligrafijom, crtanjem i izradom rukotvorina. - Najverovatnije ću završiti knjigu koju sam započeo u Iranu, a srpskim prijateljima sam obećao i da ću izložbu svojih radova prirediti i u Loznici. Ako sve bude kako treba, održaću i koncert u Beogradu ili negde drugde, pošto sviram više raznih instrumenata specifičnih za Iran - kaže Mihailo, koji uporedo uči i srpski jezik za koji kaže da mu „zasad baš dobro ide“.
