Vojislav Lazović na osnovu rada u državnim preduzećima i iskustva primenjenim u 47 šumadijskih sela piše priručnik za rad u poljoprivredi.
Uzgajanje povrća u plastenicima i staklenicima, farme svinja i živine, gajenje pšenice i kukuruza može biti vrlo isplativo, smatra Vojislav Lazović iz Kragujevca nekadašnji šef ekonomije u državnom zavodu za odrasle “Male pčelice” u Kragujevac koje je rezultiralo ogromnom uštedom u državnom budžetu. Na tim temeljima danas Zavod proizvodi hranu za 1.200 ljudi, a promenom zakona mogao bi da izađe i na tržište.
- Kada smo krenuli, kako volim da kažem krenuli smo sa ledine, sa traktorima kojima su točkovi bili rasklimani i došli do toga da na nekoliko hektara sami zasadimo pšenicu i kukuruz, obnovimo farme svinja i kokošaka, da podignemo plastenike i staklenike. Sve je stvar iskorišćavanja resursa i postavljanja strategije u kojoj sve što je planirano podupire plasman. Sve srodna državna preduzeća mogu da primene ovaj način rada- kaže Vojislav Lazović, nekadašnji šef ekonomije u državnom Zavodu za odrasle “Male Pčelice”, gde danas zaposleni i štićenici godišnje proizvode oko 120 tona mesa, 400.000 jaja, milion vekni hleba, na stotine kilograma povrća.
Ako bi se bavili preciznim ciframa, kaže Lazović, dobar pokazatelj je činjenica „da je samo u prvih osam meseci prošle godine proizvedeno sledeće: svinje u tovu 10.000 kilograma, junad u tovu 8.000 kg, ovce u tovu tri hiljade kg, tovni pilici 15.000 kg, koke nosilje tri hiljade kilograma. Ako se tome doda i 20 hiljada kilograma pilećeg mesa, četiri tone junećeg, i 20 tona svinjskog mesa dolazi se do respektabilnih rezultata. Zaključno sa 1. septembrom 2019 , ukupno je proizvedeno oko 83 tone mesa za ishranu korisnika. Pored toga na farmama Zavoda za odrasle proizvedeno je i 247.710 komada jaja, određene količine paradajza, krastavca, paprika, spanaća , salate, mladog luka, pčenice, tritikala… Svoja isukustva Lazović prenosi i u 47 šumadijskih sela zaejdno sa timom stručnjaka za poljoprivredu.
- Uz pomoć države i zemljoradničkih zadruga koje bi preuzele obavezu plasmana proizvoda na selima se može pokrenuti održiva proizvodnja u raznim segmentima uzgajanja životinja, povrća, voćarstva, cvećarstva… U tim mini regijama za svaku kulturu u zavisnosti od zemljišta i infrastrukture primenila bi se proizvodnja određene kulture. Ovako svako proizvodi sve, a to je ekonomski neizdrživo- kaže Lazović.
D.A.
STAKLENIK OD STARIH PROZORA
Prema Lazovićevim rečima, iskorištavanje postojećih resursa je možda i najbitnije kada je u pitanju uspešnost projekta.
- Najlakše je očekivati pomoć od države. U zavodu Male Pčelice od starih prozora napravio sam staklenik gde smo uspeli da proizvedemo rasad za plastenike. Čak i cveće kojim smo ulepšavali krug zavoda. Ne kažem da treba krenuti tim putem, ali u poljoprivredi su stvari napredovale, postoji mnogo jeftinih materijala i uz dobru organizaciju i stručne savete stvari bi krenule krupnim koracima - kaže Lazović ističući da je sa svojim saradnicima primenio i iskustva iz života šumadijskih sela pošto je i sam iz sela Ugljarevac podno Rudnika.
STRUČNJACI KAO PODRŠKA
- Neophodno je da stručnjaci osmisle strategiju koja će biti sprovedena. Tako je u saradnji sa neuropsihijatrom Danijelom Nastić Simović, u skladu sa zakonom štićenicima Zavoda za odrasle prepisana radna terapija koja je dala više nego dobre rezltate. Ovde je bitna organizacija posla, a ona u poljoprivredi itekako manjka- kaže Lazović
