Za kupovinu mašine za veš građani Srbije su u decembru prošle godine morali da izdvoje pola prosečne zarade, a da bi pazarili „škodu fabiju 1.2“, moraće da sačekaju dve godine, jer je za kupovinu tog automobila potrebno izvojiti 24,4 prosečne decembarske zarade, s tim da ni dinar ne potroše na druge stvari, pokazuju podaci Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija o kupovnoj moći građana Srbije u decembru 2019.
Za 59.772 dinara, koliko je u decembru iznosila prosečna neto zarada u Srbiji, moglo se kupiti 507 litara ulja, što znači da smo za litar ulja u decembru radili 21 minut.
Za kilogram svinjetine sa kostima morali smo da dirinčimo sat i 27 minuta, jer se za prosečnu zaradu moglo kupiti 122 kilograma ove namirnice, odnosno tri kilograma manje nego u istom mesecu 2018. Za kilogram kafe radili smo tri sata i 29 minuta, dok smo za jednu mašinu za veš morali da rmbačimo punih 11 dana i pride još pet sati.
Računica
Istini za volju, za jednu „škodu fabiju 1.2“ u decembru 2018. trebalo je izdvojiti tri prosečne zarade više nego u istom mesecu 2019. Za frižider je trebalo dati pola plate, a u decembru prošle godine on se mogao kupiti za 40 odsto prosečne zarade. Za prosečnu platu u decembru 2019. mogli smo kupiti 270 kg krompira i 432 jajeta više nego godinu dana ranije.
Prosečna potrošačka korpa u Srbiji u decembru iznosila je 71.992 dinara i za nju je bilo potrebno izdvojiti 1,2 prosečne neto zarade. Na minimalnu potrošačku korpu, koja je u decembru koštala 37.287 dinara, odlazilo je 62 odsto prosečne neto zarade.
U poređenju sa istim mesecom 2018, prosečna potrošačka korpa u decembru 2019. vredela je 1,9 odsto više, dok je u istom periodu od godinu dana prosečna neto zarada nominalno porasla za 10,6 procenata.
Zarada malo porasla
Ekonomista Ljubomir Madžar ističe da to što je nominalna zarada porasla za veći procenat u odnosu na vrednost prosečne potrošačke korpe govori o poboljšanju životnog standarda građana. - Ako je za jedan proizvod potreban manji procenat plate nego u 2018. godini, to onda znači da se potrošačka situacija poboljšala. Međutim, to što su nominalno plate porasle za veći procenat u odnosu na vrednost potrošačke korpe nije bogzna kakva vest, zato što se i u drugim zemljama oko nas plate povećavaju brže nego što poskupljuju proizvodi koji ulaze u potrošačku korpu. To što sada za veš-mašinu dajemo manji procenat plate i nije neki naročiti rezultat jer je to najnormalnija stvar u privredi koja raste - objašnjava Madžar.
Posmatrano po gradovima, u decembru 2019. godine kupovnu moć iznad proseka Republike Srbije imali su Beograd, Kragujevac i Smederevo. U ostalim gradovima prosečna mesečna neto zarada je pokrila minimalnu potrošačku korpu, a nije bila dovoljna za pokriće prosečne potrošačke korpe.
Najveću kupovnu moć u decembru prošle godine imali su Beograđani, kojima je za pokriće prosečne potrošačke korpe bila potrebna 1,01 prosečna zarada, a najmanju građani Leskovca, kojima je za pokriće prosečne potrošačke korpe trebalo 1,37 prosečnih zarada.
Kurir.rs/ Slavica Tomčić Foto: Shutterstock
NE PROPUSTITE
