Članice pomenutih udruženja se slažu u oceni da depozitni sistem može da bude rešenje, ali insistiraju na tome da zakon mora da obezbedi visoki nivo predvidljivosti u pogledu budućih obaveza za građane i privredu, da uspostavljanje sistema bude zasnovano na sveobuhvatnoj analizi koja će preporučiti najbolji sistem za Srbiju, najefikasniji i finansijski najpovoljniji za privredu i potrošače, kao i na tome da prelazni period za uvođenje novog sistema mora biti najmanje tri godine.
- Tekst nacrta zakona ukazuje da ce visoki trošak uvodenja sistema snositi gradani i privreda i ostavlja brojna otvorena pitanja - navodi se u zajednickom saopštenju udruženja. Kao primer navode da ukoliko bi mašine za prihvat ambalaže bile postavljene samo u velikim trgovinama, koje cine tek oko 30 odsto svih trgovinskih objekata u Srbiji, u neravnopravnom položaju našli bi se stanovnici manjih mesta, starije osobe i osobe lošijeg materijalnog statusa jer bi im, kažu, bila ogranicena mogucnost vracanja ambalaže, što bi za njih u praksi znacilo povecanje cena proizvoda.
- Ostalo je nedefinisano i da li ce gradani novac dobijati odmah po povracaju ambalaže ili samo potvrdu s kojom ce kasnije preuzimati depozit što bi im dodatno povecalo troškove i oduzimalo vreme - ukazuje se saopštenju. Obaveza da prihvataju ambalažu i vracaju depozit mogla bi, dodaju, da ugrozi poslovanje malih trgovaca ukoliko ovaj segment sistema ne bude detaljnije uređen.
Članice ovih udruženja isticu da je depozitni sistem najkompleksniji za implementaciju i zahteva znacajna ulaganja, najveca u odnosu na sve postojece sisteme. Imajući u vidu, kako kažu, izuzetno visoka ulaganja, zahtevnost sitema i rizike u slučaju loših i nedefinisanih zakonskih rešenja, udruženja su ponovo pozivala resorno ministarstvo da nastavi dijalog sa industrijom, započet u okviru Radne grupe za izradu Nacrta.
Kurir.rs/Foto: Profimedia
