Upala srčanog mišića, srčano popuštanje i srčani udar česte su posledice delovanja novog koronavirusa.
- Prema dosadašnjim informacijama, čak 11 odsto umrlih na svetskom nivou imalo je kardiovaskularne bolesti. Zato pacijenti sa ovim oboljenjima treba strogo da poštuju izolaciju kako kod njih ne bi došlo do pada imuniteta i pogoršanja srčane insuficijencije, iako virus prvenstveno napada pluća - poruka je čitaocima Kurira od dr Srđana Babića, supspecijaliste vaskularne hirurgije iz Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, u kojem se leče pacijenti iz cele Srbije.
U IKVB „Dedinje“ i dalje se, prema planu, redovno obavljaju zakazani operativni zahvati i rešavaju hitni slučajevi. Tako će i biti do kraja epidemije, osim ako ne nestane anestetika i drugih neophodnih materijala, s obzirom na to da je EU zabranila izvoz:
- Svi ostali ne bi trebalo da insistiraju na zakazanim kontrolama jer se izlažu povećanom, nepotrebnom riziku da obole od novog koronavirusa. Ne treba niko da se plaši, neće ispasti iz sistema pregleda, primićemo ih odmah čim se za to steknu uslovi, odnosno čim se zaustavi epidemija. Do tada pacijenti treba da uzimaju prepisanu terapiju.
Dr Babić ističe da virusna infekcija dovodi do destabilizacije koronarnog ili karotidnog aterosklerotskog plaka, što rezultira srčanim ili moždanim udarom.
Pacijenti koji su preležali grip, upozorava, ne bi trebalo da prave paralele sa novim oboljenjem jer je rizik mnogo veći - širenje je brže i ne postoji vakcina: - Tačno je da se informacije o kovidu-19 menjaju iz sata u sat, što dodatno otežava procenu ishoda oboljenja, ali iskustva sa SARS i MERS ukazuju na neke sličnosti, najviše se tiču masivnog otkazivanja rada srca.
Ostanak kod kuće, pranje ruku, nošenje maski i rukavica, koji konačno postaju svima dostupni, podrazumeva se. Na pozitivan ishod epidemije u populaciji kardiovaskularnih bolesnika utiče i redovno uzimanje terapije koju je prepisao specijalista kardiolog ili vaskularni hirurg. - Važna je i svakodnevna fizička aktivnost, danas je to šetnja po kući uz adekvatnu hidrataciju. Posebno se preporučuje da posle svakih 35-40 minuta provedenih uz TV ili kompjuter pacijent ustane i blago se rastegne, obiđe nekoliko krugova.
Kurir.rs/ B. M. Foto: Sonja Spasić
NE PROPUSTITE
