BEOGRAD - U Srbiji se nedovoljno poštuju verske slobode, jer ih ograničavaju Ustav i zakoni, a ni Vlada Srbije ih u praksi generalno ne poštuje, zaključeno je u objavljenom izveštaju američkog Stejt departmenta. U izveštaju o poštovanju verskih sloboda u svetu u 2011. godini, Ministarstvo spoljnih poslova SAD je ukazalo da u Srbiji ne postoje ograničenja po pitanju religijskih uverenja, ali da su ona prisutna u praktikovanju religije.
Kako je ukazano, u Srbiji su zabeleženi i slučajevi "društvenog maltretiranja i diskriminacije" zbog verskih ubeđenja. Predstavnici američke ambasade u Srbiji nastavljaju da zagovaraju promene zakona o verskim slobodama radi suzbijanja slučajeva diskriminacije, navodi se u izveštaju.
Uz podsećanje da je u Srbiji priznato sedam "tradicionalnih" crkava i da nema državne religije, konstatuje se da Srpska pravoslavna crkva ima povlašćen položaj. "Vlada (Srbije) nastavlja da subvencioniše plate sveštenika Srpske pravoslavne crkve u stranim zemljama. Druge beneficije, poput zdravstvenog i penzionog osiguranja vlada sveštencima drugih crkava daje samo na osnovu njihovog sporazuma sa državom i one nisu univerzalne", ukazao je Stejt department.
Navedeno je da se, iako verske zajednice nisu obavezne da se registruju kod države, one koje to ne učine susreću sa velikim problemima prilikom otvaranja računa u bankama, kupovine ili prodaje imovine ili objavljivanja knjiga. Kao zamerka je navedeno i to da poreski zakoni u Srbiji omogućuju povraćaj poreza na dodatu vrednost samo registrovanim verskim zajednicama.
Kao primer diskriminacije je pomenuto da je Vlada Srbije dozvolila grčkoj i ruskoj pravoslavnoj crkvi da slobodno deluju iako nisu registrovane, a da istovremeno nije registrovala druge pravoslavne crkve, poput makedonske i crnogorske uprkos tome što su one pokušale to da učine.
Vlasti Srbije, kako je navedeno u izveštaju američkog Stejt dipartmenta, nastavljaju da odbijaju registraciju Lige baptista, Pokreta Hare Krišna, Pentekostne crkve i Protestanske evangelističke crkve u Subotici. Američke vlasti konstatuju i da u Srbiji zakon zabranjuje govor mržnje, ali da je kod pojedinih konzervativnih izdavačkih kuća i ultranacionalističkih grupa moguće naći antisemitsku literaturu.
