Najteže od svega mi je kada izgubim pacijenta. Ništa gore! Borim se, borim i na kraju... A najveće zadovoljstvo kada se neko oporavi, kaže za Kurir suznih očiju dr Severina Zjalić iz crvene zone kovid centa na Infektivnoj klinici Kliničkog centra Vojvodine.
Centara u kome su svi pod punom „ratnom“ opremom - skafanderi, maske, viziri... Kreveti puni pacijenata pozitivnih na koronu. Tu su respiratori, maske za kiseonik, silni aparati, svakakve brojke na monitorima... Dr Zjalić je anesteziolog, jedan od tihih heroja ovog doba:
Respiratori
- Najpotresnije mi je kad se pacijent bori za vazduh. To je najstrašnije gledati. Zadovoljstvo je ako možemo da pomognemo, ali nekad smo jednostavno nemoćni.
Teško im, kaže, pada i kada posle vizite od četiri-pet sati moraju da izađu iz skafandera i odu u čistu zonu na odmor od sat-dva. - Taj odmor nam je ponekad frustacija jer ne možemo da vidimo pacijente. A hteli bismo da budemo stalno uz njih, da im prenosimo pozitivnu energiju, da ih nasmejemo, iako im nije do toga... I tih nekoliko sati u čistoj zoni imamo centralni monitoring - preko ekrana pratimo vitalne funkcije pacijenata.
Kad se „odmorimo“, idemo u drugu, treću, četvrtu vizitu, koliko god je potrebno - dodaje dr Zjalić i dodaje da mehanička ventilacija iliti respirator jeste terapija spasa za pacijente u kritičnom stanju. - Ali s njom se mora pažljivo rukovati jer je to ipak mašina, a ne čovek. A mašinom se mora upravljati - naglašava dr Zjalić.
Sin i muž u Hitnoj
Medicinskoj sestri Marini Stojimirov Pešaković najteže pada razdvojenost od dečice, koji su 200 km daleko, kod njenih roditelja. Suprug je ostao uz nju iako zna da rizik postoji. - Decu nisam videla mesec dana. Ali hvala bogu, imaju sedam i 13 godina, pa sve shvataju, na šta sam ponosna - kaže Marina.
Još dva člana porodice sestre Ivane Turk Subić su u borbi protiv epidemije - muž i sin, koji rade u Zavodu za hitnu pomoć. - Žao mi je što ne mogu da vidim drugog sina i ćerku, oca, majku i ostale. Ali moramo tako. Izabrali smo ovaj posao i volimo ga - kaže Ivana uz osmeh.
Situacija je ozbiljna
GLEDAJTE NAŠIM OČIMA
Sve tri uglas mole ljude da shvate ozbiljnost situacije i pridržavaju se mera: - Veliki je problem što mnogi ljudi koji nisu medicinski radnici, koji nemaju nekog svog u ovoj branši, koji ne gledaju ljude koji se guše, bore za vazduh, ne shvataju ozbiljnost situacije. Izvan zidova bolnice sve izgleda normalno, ljudima je rečeno da ne mogu iz kuće, ali pošto ne vide ono što mi vidimo, ne shvataju to ozbiljno.
Skafanderi i maske
VODA SE SAMO SLIVA, NIŠTA NE VIDIMO
U skafanderu je jako vruće, oznojimo se bukvalno do kaljača. A zaštitne naočare, maske mnogo pare, sve nam se voda sliva. Prvih sat-dva nešto i vidim, posle tri - ništa. Onda sam bukvalno slepa. A ne možeš ni brisati. Preko maski se teško diše, dehidrirate brzo, neretko se dešava da se i nama sloši od te vrućine - priča dr Zjalić.
Kurir.rs/ Slađana Stojanović Foto:
NE PROPUSTITE
