Lekar koga cela nacija tokom dana borbe sa epidemijom korone zove svojim lekarom, sluša pomno njegove reči i savete, u ekskluzivnom intervjuu za Kurir pričao je o tome koliko smo daleko odmakli u borbi protiv ove pošasti, šta mu je teško padalo tokom nje, ali i svom poreklu, ličnom životu i karijeri.
Podsetite se prvog dela intervjua.
NE PROPUSTITE
Pred vama je drugi deo razgovora sa dr Konom:
Kad pročitate uvrede na mrežama da ste majmun, kreten i sve u tom stilu, šta prvo pomislite?
- Iskreno da vam kažem, ljudima sve odmah opraštam, zato što mislim da nisu svesni. Nisam bitan ja, to doživljavam kao napad na mere. Vanredno stanje traje već mesec dana. Ovaj događaj u Nišu inicirao je napad na sve mere. Takođe, i obolevanje zdravstvenih radnika koje se moglo očekivati, s obzirom na zaraznost virusa. Borba protiv virusa podrazumeva i neke greške. Ne možete odmah da shvatite da je neko zaražen.
Kažu da je vakcinacija protiv gripa vaše drugo ime. Da li to ima veze sa smrću vašeg oca, koji je preminuo od gripa 1998?
- Počeo sam gripom da se bavim i pre toga. Moj otac je mogao da poživi još neku godinu da nije dobio grip. Nije njegova smrt toliko uticala na moju posvećenost imunizaciji protiv gripa koliko veliki smisao te mere - produženje života. Nekoliko godina dužeg života je ogroman dobitak. O tome uvek razmišljam. Vakcinacija protiv gripa slična je sadašnjoj izolaciji starijih građana zbog koronavirusa.
Od 2004. u raznim ste radnim grupama u vezi sa zaraznim bolestima.
- Ta oblast mora da se voli. Tada sam bio postavljen na čelo tima epidemiologa za SARS. Onda sam bio uključivan u razne radne grupe, ali i u grupu za jačanje nadzora nad zaraznim bolestima u okviru Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope. Tako je krenulo. Određen sam bio i da vodim borbu protiv ptičjeg gripa. Još tada smo napravili planove i sada njih koristimo i u borbi protiv koronavirusa.
Gle čuda
BRATANAC MARKO KON I JA NIKAD NISMO SVIRALI ZAJEDNO
Malo ljudi zna da ste apsolutni sluhista, svirate gitaru, violinu... Da li ste svirali s bratancem Markom Konom?
- Nikada nismo svirali zajedno, a bili smo u situacijama. Tada sam samo ja pevao. Bio sam, da tako kažem, dežurni svirač u našoj porodici. Onda se odjednom pojavio Marko, koji je sve to prekrio.
Šta slušate?
- Uglavnom evergrin, starogradsku muziku. Normalno, volim i rok. Pank ništa. Slušam sve. Moj brat daleko više poznaje muziku.
Amerika
IZ DETINJSTVA U NJUJORKU PAMTIM EMPAJER STEJT BILDING
Od četvrte do sedme godine ste zbog očevog posla živeli u Americi.
- Moj otac je bio jedan od osnivača „Jugoeksporta“. Tada je otvorena prva ekspozitura u Americi. On je probijao tržište tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka i stvarao je nešto što se kasnije razvilo u moćnu firmu. Pamtim iz Amerike, odnosno Njujorka, gde smo bili, mesto gde smo stanovali. Zapamtio sam Empajer stejt bilding. Moj realni život počinje s povratkom u Jugoslaviju.
Vojna karijera
JEDAN OD DVOJICE EPIDEMIOLOGA NA RATIŠTU
Tokom ove epidemije odlikovani ste činom potpukovnika.
- To je takozvano vanredno odlikovanje. Bio sam aktivno vojno lice do 1995. Pre toga sam radio razne poslove, bio sam referent saniteta u Krajini i zapadnom Sremu. Bio sam jedan od dvojice epidemiologa u borbenim dejstvima.
LIČNA KARTA
Rođen 10. juna 1955. u Beogradu
Otac Andrija Ernest Kon preživeo Holokaust
Majka Danica iz trgovačke porodice Živković iz Aleksinca
Ima dvoje dece - Slobodana, magistra ekonomije, i Albinu, sportistkinju i umetnicu
NE PROPUSTITE
Kurir.rs/ Radmila Briza
