"Zokiju sam u četvrtak, kao i svakog jutra, posalala poruku i pitala ga kako je proveo noć. Međutim, ovog puta, odgovora nije bilo. Srce mi je stalo za trenutak... Pozvala sam lekare i oni su me obavestili da su morali da ga stave u veštačku komu", ovako za Kurir započinje potresnu priču Biljana Oreščanin, supruga, hrabrog i svima omiljenog, majora Zorana Oreščanina (43), poreklom iz Vukovara, koji se, zbog koronavirusa, nalazi u teškom stanju u Kliničkom centru Vojvodine (KCV).
Major Oreščanina, iz kasarne Prve brigade Kopnene Vojske Srbije "Bačka" u Bačkoj Topoli još kao dete preživeo je strahote rata u Hrvatskoj odakle je izbegao sa porodicom, a kao poslednji u nizu životnih udaraca stigao je koronavirus, kojim se zarazio u drugoj polovini marta, dok je bio angažovan na prijemu ljudi iz inostranstva na Batrovcima i Horgošu.
- Zoran se vratio sa zadatka 20. marta, a već 23. marta je morao da otvori bolovanje jer je imao visoku temperaturu. Sedam dana je ležao kući pod antibioticima, a onda 1. aprila mu se stanje naglo pogoršalo i maltene se onesvestio pred našom decom, Tamarom (9) i Nikolom (15) - priseća se Biljana.
Istog dana prebačen je u Opštu bolnicu u Subotici, a onda u KCV. Biljana i deca ga od tada nisu videli.
- Uglavnom smo se dopisivali, jer je Zokiju bilo jako teško da priča. Oštećenja na plućima su mu 95 odsto. Pozvala bih ga samo na sekund ili dva, da mu deca čuju glas. Stavljen je u komu da bi mu se organizam oporavio od silne borbe za kiseonik - priča Biljana, koja je, inače, kao beba od sedam meseci ostavljena od strane svojih roditelja, pa je detinjstvo provela u hraniteljskoj porodici i Domu za nezbrinutu decu u Užicu.
Major oduvek znao da će biti vojnik
"Šta god poželiš, to možeš i biti"
Major Zoran Oreščanin je, inače, zbog svoje dobrodušnosti i požrtvovanosti, omiljen u kasarni u kojoj radi, a Biljana kaže da je oduvek znao da će da bude vojnik.
- Ćerki jako nedostaje tata i često plače za njim. Jednom kada smo mu slali stvari, stavila je jednu čestitku za njega. A dečkić je vrlo hrabar. Uz mene je i velika mi je podrška. Zoran je oduvek voleo istoriju i filmove o partizanima i od kada je bio jako mali znao je da će da bude vojnik. A to je i postao. Sinu je uvek govorio "Šta god poželiš da budeš, ti to možeš biti", i ovaj je to upamtio - kaže Biljana.
- Život nas je šibao, ali nema predaje. Na društvenim mrežama apelovala sam na sve koji su izlečeni od kovida i imaju krvnu grupu A+ i 0+, a ispunjavaju i druge uslove da mi se jave i da doniraju krvnu plazmu za Zokija.
Za nekoliko dana mi se javilo mnogo ljudi, međutim većina njih je nedavno preležala koronu, a potrebno je da prođe barem 21 dan od poslednjeg negativnog testa. Nadam se da ćemo naći donora i način da se na Zokiju primeni ova terapija. Pregrmeli smo svašta u životu. Zoran je mlad čovek, mora da pregrmi i ovo - očajna je Biljana, koja apeluje na sve one koji su se izlečili od koronavirusa i ispunjavaju uslove da joj se jave preko Fejsbuka.
Kurir/R. Kantar
NE PROPUSTITE
