NOVI SAD - Strah, zebnja i psihički problemi koje nosi pojava zarazne bolesti nešto su što je uobičajeno kod ljudi tokom situacija kao što su pandemije i vanredna stanja, kaže načelnik Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Vojvodine dr Vladimir Knežević.
On napominje da je sama pojava tako zarazne bolesti, koja je napravila velike probleme ljudima i zdravstvenim sistemima većine zemalja u okruženju - Evropi, Aziji i Americi, donela određene probleme i bez primene mera samoizolacije, izolacije i karantina, navodi 021.rs. "Kada na strah dodamo i ove mere fizičke distance, kad nismo u kontaktu s većinom ljudi s kojima smo do sada bili u kontaktu, sve to može dovesti do određenih simptoma mentalnih smetnji koji donose kod nekih ljudi nesanicu, probleme sa apetitom, sa koncentracijom, a kod nekih ljudi može se pogoršati već postojeći simptomi mentalnih poremećaja i smetnji. U tom smislu su i osobe sa od ranije postojećim psihološko-psihijatrijskim tegobama bile ranjivije na celu konstelaciju ozbiljne, teške bolesti, uz tu fizičku izolaciju od svih bližnjih, svojih prijatelja", napominje dr Knežević.
Kako dodaje, uz fizičku izolaciju, pojavljuje se i nešto što nema veze sa socijalnom izolacijom već sa subjektivnim osećajem tih ljudi koji su fizički izolovani od prijatelja i rodbine, a to je osećaj patnje zbog usamljenosti. "To je nešto što je kod određene populacije ljudi moglo da dovede do simptoma mentalnih smetnji", poručuje naš sagovornik. Vanredno stanje dovelo je sa sobom i posebnu zaštitu i izolaciju starijih od 65 godina, a upravo je ova populacija ranjivija kad je reč o subjektivnom osećaju usamljenosti, naglašava dr Knežević. "Penzioneri najčešće i žive sami, a smanjenje kontakata sa njihovim unucima, decom, prijateljima i poznanicima svakako je moglo da dovede do određenih osećaja zapostavljenosti i potištenosti. Ono što je važno je da, ukoliko se i posle završetka ovog vanrednog stanja i mera fizičkog distanciranja nastavi određeni osećaj straha, strepnje, nesanice, poremećaja apetita, depresivnog raspoloženja, nedostatka energije, inicijative, zadovoljstva u stvarima koje su nam ranije pričinjavale zadovoljstvo, da takvi ljudi ne smeju zanemarivati svoje mentalno zdravlje. Svi, pa i stariji mogu da imaju simptome depresivnog poremećaja, iako se isto ne iskazuje kao što se iskazuje kod mlađih ljudi. Trebalo bi se obratiti psiholozima i psihijatrima kako bi se neki eventualni problemi prevazišli", navodi dr Knežević i dodaje da je tokom vanrednog stanja građanima na raspolaganju bio tim psihologa iz Kliničkog centra Vojvodine, koji su telefonski pružali podršku.
Na pitanje 021 šta donosi popuštanje mera kad je reč o ponašanju građana, naš sagovornika kaže da ovu situaciju ne treba nužno koristiti kako bi se nadoknadilo "propušteno" u poslednjih pedesetak dana. "Mislim da ovo naše iskustvo još uvek nije završeno. Još uvek je u toku epidemija, a tek posle završetka epidemije možemo da analiziramo šta se dogodilo tokom iste. Tek za nekoliko meseci, da ne kažem nekoliko godina možemo sagledati sve posledice na mentalno zdravlje. Rano je da pričamo o pravim posledicama", zaključuje načelnik Klinike za psihijatriju KCV.
(Kurir.rs/021.rs)
NE PROPUSTITE
