Na putevima Srbije od ukidanja vanrednog stanja, 6. maja, dogodilo se, prema podacima MUP, 1.450 saobraćajnih nesreća u kojima su poginule 23 osobe. Među 23 žrtve na srpskim drumovima za 20 dana od ukidanja vanrednog stanja bilo je 11 vozača, četvoro pešaka i osmoro biciklista i motociklista.
Prema podacima Uprave saobraćajne policije, tokom vanrednog stanja zabeleženo je više od 2.000 saobraćajnih nezgoda, u kojima je poginula 31 osoba. Ukoliko se podeli broj saobraćajnih nesreća sa brojem dana od ukidanja vanrednog stanja i tokom njegovog trajanja, dobija se brojka od 72 saobraćajne nesreće dnevno posle ukidanja vanrednog stanja, spram 40 tokom istog.
Saobraćajke bile fatale
Jasmina Milošević, direktorka Agencije za bezbednost saobraćaja, kaže za Kurir da tokom vanrednog stanja jeste bilo za oko 1.000 nesreća manje u odnosu na isti period prošle godine, ali da su bile fatalnije. - Poginula je 31 osoba. Poslednje tri nedelje nemaju neke velike veze s ukidanjem vanrednog stanja, jer brojke u odnosu na prošlu godinu tome svedoče, već je u pitanju period godine kada se u saobraćaj uključuju i motociklisti i biciklisti - kaže Miloševićeva. Ona dodaje da čim se intenzivnije uključe svi motorizovani dvotočkaši u saobraćaj, povećava se rizik od nezgoda. - Ljudi su jednako odgovorni i neodgovorni u saobraćaju. Kada bismo se svi pridržavali saobraćajnih propisa, ne bismo imali stradale u saobraćaju. U narednom periodu trebalo bi da kombinujemo represiju i prevenciju. Policija da deluje represivnim merama na učesnike u saobraćaju, a mi kao agencija, ali i svi drugi, preventivno da apelujemo na sve vozače da posebnu pažnju obrate na sve, ali prvenstveno na dvotočkaše - navela je ona.
Da li smo podivljali na putevima od ukidanja vanrednog stanja ili smo se samo vratili u normalu, tajnu otkriva prof. dr Milan Vujanić sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.
Da li smo podivljali?
- Broj saobraćajnih nesreća ima veze s našim stavom "neće to mene" i navikom da ne poštujemo saobraćajne propise. Takav vozač za volanom, osim što je opasan po samog sebe, još je opasniji za sve druge učesnike u saobraćaju jer može da ih ubije. Jedini period kada se broj saobraćajnih nesreća u Srbiji znatno smanjio bio je tokom one inflacije devedesetih, kada ljudi nisu vozili jer nisu imali para za benzin - kaže Vujanić i dodaje da je od tada pa do danas kriva o broju saobraćajnih nesreća gotovo identična.
Faktori koji su doveli do saobraćajnih nesreća Fatalni brzina i alkohol Svaka peta osoba je nastradala zbog brzine kao uticajnog faktora - 21 odsto, dok je zbog vožnje pod dejstvom alkohola nastradalo oko devet odsto učesnika u saobraćaju. Uslovi na putu bili su faktor koji je odneo život oko sedam odsto ljudi, dok su propusti pešaka bili fatalni za tri odsto učesnika u saobraćaju.
Statistika
Za prva četiri meseca
2020 - 153 poginulih - 5.500 povređenih
2019 - 153 poginulih - 6.714 povređenih
podaci zaključno sa 24. 5. 2020.
Poginuli
2020.
januar - 45
februar - 42
mart - 20
april - 24
maj - 22
ukupno - 153 podaci do 24.5.2020.
2019.
januar - 34
februar - 20
mart - 28
april - 47
maj - 24
ukupno 153
Saobraćajne nesreće
2020.
januar - 2.889
februar - 2.339
mart - 2.098
april - 1.418
maj (do 24) - 1.789
ukupno - 10.533
2019.
januar - 2.782
februar - 2.386
mart - 2.840
april - 2.861
maj - 2.256
ukupno - 13.125
*Podaci Agencije za bezbednost saobraćaja
Kurir.rs/Radmila Briza
NE PROPUSTITE
