Ona je pred preko 200 boraca iz Republike Srpske, Ilidže, Istočnog Sarajeva, drhatavim glasom održala govor. Nina se trudila sve vreme da ostane jaka, ali velika bol na njenom licu nije mogla da bude nevidljiva. Uzdisala je, znojila se i bila na ivici da zaplače, ali se dobro držala, iako njenog tate više nema.
"Hvala vam na velikom priznanju u kome je još jednom odlikovan moj otac Miodrag Lazić, vaš doktor Lazar. U velikoj smo žalosti, ali smo izuzetno ponosni jer je odlikovan najvećim odlikovanjem Eparhije-niške Svetog Romana", počela je Nina Vujošević i u dahu nastavila:
"Majke pričajte deci priče o našim herojima, Srbi, gde god da ste, ne dajte svoje svetinje. Čuvajte svoje heroje od zaborava, njima u čast pevajte 'Marš na Drinu', poruka je jasna, svi smo isti narod".
NE PROPUSTITE
Reči doktorove ćerke žestoko su uzdrmale sve prisutne.
"Kao što neko reče, pamtite ga po dobru, svi oni koje je dobrom zadužio i svi ostali koji su slušali priče koji su prerasle u legendu o njemu, ratnom i mirnodropskom narodu, napaćenog srpskog naroda. Legenda koja je potrebna Srbima, legnda koja će nadživeti sva njegova dela. Stradao je na poslednjem bojnom polju, u akciji spasavanja u koje je dobrovoljno krenuo. Krenuo je ne osvrćući se bez premišljanja i bez straha, jer on nije bio važan, bio je važan njegov narod, njegova otadžbina. Krenuo je sa izrekom cara Lazara koji je rekao: 'Bolje da nas unuci žive pamte, nego da nas sinovi žive zaborave'. I sve to sa skromnom poslednjom željom: 'Ispratite me sa pesmom 'Marš na Drinu'. Večna slava herojima!", završila je Nina Vujošević.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
